Од саветнице увреде, уместо одговора

Сигурно су уредници кратили текст и, као што понекад умеју, направили конфузију, помислила сам кад сам прочитала реаговање Станиславе Пак, саветнице председника Србије, на мој текст „Због чега се председник Николић оградио од Рамине посете”. Испоставило се да нису. Зато сам била потпуно збуњена где је госпођа Пак пронашла реченице које мени приписује, а због којих ми је упутила низ увреда.

У мом тексту нема ниједног слова о томе да ли је, или није, председник требало да прими албанског премијера Едија Раму, па ни констатације да „председник није био у праву што је одбио да прими албанског премијера”, како је навела госпођа Пак. То је лако проверити. Госпођа Пак каже и да није јасна „сама сврха” мог текста, а те „нејасноће” можда не било да смо могле да поразговарамо. Нажалост, она није одговорила на телефонски позив. Није одговорила ни на питања, која сам јој послала СМС-ом. Међутим, захвална сам јој што је у свом реаговању цитирала једно од два моја питања. Тиме је потврдила да нисам преварила читаоце, када сам написала шта сам све покушала да би они могли да добију информацију из кабинета председника Србије. Али и зато што је пружила прилику читаоцима да процене да ли је реч о новинарском питању или провокацији, како тврди госпођа Пак.

Нажалост, читаоци су остали ускраћени за објашњење зашто је кабинет председника обавестио јавност да је он одбио сусрет са албанским премијером, после инцидента који је Еди Рама изазвао на конференцији за новинаре. То, како су оценили саговорници у мом тексту, није био добар тренутак за саопштење таквог садржаја. Тренутак у коме је саопштење онаквог садржаја објављено и само то је била тема мог текста.

Госпођа Пак каже да је председник Николић обавестио премијера (Александра Вучића) да неће примити албанског премијера и да је „одбио предлог да се то објави, баш из разлога да не испадне како жели да прикупи политичке поене”. Нешто даље каже да је потребно „да се председник огласи о својој одлуци, јер грађани имају право да буду обавештени о његовим ставовима и њима је порука намењена”. Стварно се извињавам госпођи Пак, али мени ово звучи прилично контрадикторно.

Не знам зашто је госпођа Пак изабрала да ме оптужи да сам, како каже, квалификовала председника Николића „немоћним”, нити ћу да нагађам шта је разлог томе. Из поштовања према председнику Томиславу Николићу.

У свом реаговању, госпођа Пак је написала много тога што никакве везе с мојим текстом нема. Некако ми се чини да је искористила мој текст да напише све шта мисли о Едију Рами. Мада није изабрала баш најбољи начин, немам ништа против. Слажем се с њом. Нећу коментарисати њене квалификације да немам храбрости, да сам „запала у аутоцензуру”, да не могу да се похвалим ни мудрошћу, ни професионалношћу... Да ли је госпођа Пак у праву, кад ми све ово ставља на душу, цениће читаоци „Политике”. Цениће и друге актере ове приче, а наћи ће начин и да сваком од нас саопште свој суд.