Опада подршка ЕУ и Северноатлантском савезу

Чланство Србије у ЕУ подржава 59,3 одсто грађана, што је до сада најнижи забележени проценат од када се оваква истраживања спроводе. У односу на 2010. годину подршка за чланство Србије у НАТО је опала готово пет одсто и сада је против учлањења у тај војни савез 66,3 одсто грађана. А већина грађана Србије, око 60 одсто, ужива у личној безбедности, односно приближно три четвртине грађана се осећа потпуно или углавном безбедно, али не сматра да су државни органи допринели том осећају.

Ово су неки од резултата истраживања „Шта грађани мисле о својој и о безбедности Србије” Београдског центра за безбедносну политику. Истраживање је урадио Цесид у априлу и мају 2011. године, на репрезентативном узорку од 1.200 грађана Србије (без КиМ). Како је наведено јуче у Медија центру на представљању прелиминарних резултата истраживања, нико до сада није истраживао цео сектор безбедности и везу између личне, колективне и националне безбедности.

Опадање подршке чланству у ЕУ, како наводе аутори истраживања, може бити објашњено економским и социјалним разочарaњима грађана у Владу Србије чији је последњи успех на пољу европских интеграција била либерализација визног режима у децембру 2009. године. Евентуално добијање статуса кандидата и датума за отпочињање преговора о чланству пре наредних избора могло би овај пад да преокрене.

Када је реч о подршци за улазак у НАТО, претпоставља се да је она опала због актуелне НАТО операције у Либији која је грађанима освежила сећање на бомбардовање из 1999. године.

За чланство у НАТО је само 15,6 одсто испитаника. Припадници српског народа у огромној већини супротив (69,4 одсто), док су припадници националних мањина подељени (за 41,3 одсто, против 42,8 одсто). У складу са њиховом скептичношћу према чланству у НАТО, већина грађана (64,8 одсто) сматра да је неутралност добра за националну безбедност.

Када је реч о осећању личне безбедности, натпросечно безбедно се осећају пољопривредници, ученици и студенти. Међу онима који се осећају „у потпуности безбедно” највећи је број оних који су без школе или су завршили само основну школу. Образованији грађани су се углавном опредељивали за одговор „углавном безбедно”.

На питање која институција доприноси њиховом осећају небезбедности, већина је рекла да ниједан државни орган не види као претњу (80 одсто). Ипак, сваки десети грађанин је изабрао полицију као претњу, а као извор претње препознате су и друге две видљиве установе: правосуђе (5,1 одсто), војска (1,2 одсто).

Грађани показују највише задовољства радом своје верске групе (цркве) и војске, а најмање су задовољни онима који би требало да управљају и контролишу министарства силе: скупштином, владом и политичким партијама. Занимљиво је да грађани најмање знају или желе да се изјасне о раду безбедносних служби: у случају БИА (37 одсто), а у случају војних служби, ВБА и ВОА (41 одсто). Ово указује, оцењују аутори истраживања, на још увек недовољну јавност њиховог рада и наслеђену мистификацију могућих последица изјашњавања о њиховом раду.

Више је грађана задовољних радом полиције него незадовољних, што је напредак у односу на пре неколико година. Приближно исти проценат испитаника верује да полиција ради исто као и пре 2000. године (37 одсто) или боље (36 одсто). Две трећине грађана (76 одсто) није ничим посебно задовољна у раду полиције, мада им нешто више од половине грађана (53 одсто) ништа посебно ни не замера. Ово указује на недовољну информисаност о процесу реформе и разликовање различитих аспеката функционисања полиције.

Две петине грађана (42 одсто) верује да је Војска Србије спремна да брани земљу, док приближно једна трећина грађана (36 одсто) мисли да није. Већина грађана верује да је Војска Србије недовољно бројна и опремљена.