Пакети и претње у изборној кампањи у Неготину

Оваква кампања никада није виђена у Неготину, реченица је коју је Радмила Геров, управо именована менаџерка Либерално-демократске партије за Борски округ, неколико пута поновила у току разговора за „Политику”, вођеног у просторијама ЛДП-а у Дому Народне скупштине. Доскорашња председница општине Неготин и лидер Покрета за Неготинску и Тимочку Крајину (ПНКТ), који је управо престао да постоји, увела је ЛДП у неготинску скупштину са осам освојених мандата. Избори ће јој остати у непријатном сећању због плаката са увредљивим фотомонтажама, који су лепљени по граду, а полиција још није открила ко их је штампао и дистрибуирао. Радмила Геров каже да је њеној болесној мајци позлило када је видела плакате и да је умрла после четири дана.

Знате ли ви ко стоји иза тих плаката?

Знам, и ја сам у полицијској станици рекла своје мишљење. Те фотомонтаже дељене су и у ноћи пред изборе, а убациване су у сандучиће по граду и на дан сахране моје мајке. То заиста може да ради само неко ко је болестан.

Да ли се тако поступало према некој другој листи или личности?

Не. Већина странака је радила кампању усмерену на нас. Када вам 3.000 грађана да потпис, а неки немају ни 1.000, потпуно је јасно да ћете ви победити на изборима.

Ово јесте успех за ЛДП, али ви сте са ПНТК после избора 11. маја 2008. имали 17 мандата и готово двоструко више гласова. И после пет година на власти, по свему судећи, бићете опозиција у Неготину.

Ово је потпуно нова ситуација. У изборе смо ушли као листа ЛДП-а, и тако и водили кампању. Значи, тако смо добили 17 одсто, што је историјски резултат који је одјекнуо Србијом. С обзиром на овакву кампању, врло сам задовољна. Потпуно смо били различити од других, они су делили шпорете у кампањи, понижавали престрашене људе. Расим Љајић је пет или шест дана био у нашем граду. Није дошао као политичар, него у својству министра, и тачно је да је његова странка делила пакетe. Aсфалтирало се, причало се о отварању граничног прелаза који Неготинци тако жељно очекују. А 2008. нико није делио пакете, нити је претио људима.

Ко им је сада претио?

Представници и центри моћи блиски странкама. Нама један број гласача, који је потписао изборне листе, није изашао на гласање, зато што му мајка, син, брат… ради у општинској управи, у здравственом центру, на Ђердапу. Једноставно су им рекли „изађете ли на изборе, ваше дете добија отказ”. Претило се и приватним предузетницима…

У петак уочи избора из општинског буџета су дали по 4.000 динара сиромашнима и тако унапред потрошили готово сав новац предвиђен за целу годину. Потрошен је и новац за културу, јер су у кампањи рађени скупи концерти. Испред зграде општине је направљено клизалиште...

Изрекли сте доста конкретних ствари, поготово на рачун ДС-а и Расима Љајића. Имате ли доказе за све то?

Као члан привременог органа, питала сам председника, који је из ДС-а, колико кошта клизалиште. Он на првој седници каже „то је бесплатно”, на другој каже „преговарамо”, на трећој „још се преговара”, а онда каже „добро, у неким општинама је то 75.000 евра, али ми преговарамо за нижу цену”. Постоје записници са седница.

Зашто сте се придружили баш ЛДП-у?

Зато што имамо исти став у вези са питањем децентрализације, а то је да се врати имовина општинама. Друго, ми смо гранична општина, овде се види колико је важна ЕУ, а нема никакве сумње да је ЛДП најчистија и најбржа европска странка. Направили смо заиста квалитетан договор, сами смо креирали кампању, сами се договарали, нико се није мешао. Другим листама кампању као да су водиле централе странака из Београда.

Прешли сте пут од локалног функционера ДСС-а, преко сопственог покрета, до функционера ЛДП-а. На председничким изборима у јануару 2008. позвали сте суграђане да гласају за Томислава Николића. Како сте толико еволуирали у политичким ставовима?

Ушла сам у нешто што је за мене била једна од странака ДОС, покрета који је донео промене. Председник општинског одбора ДСС-а постала сам 2001. године. После избора, које сам носила, постала сам председник Скупштине општине и за шест месеци сам са својим сарадницима поднела оставку, јер се нисам слагала са централизмомДСС-а. Свесни тог искуства направили смо локалну политичку странку, и то је сасвим нормалноако желите да се бавите проблемима једне општине.Томислава Николића сам 2008. примила као председник општине и мислим да је потпуно нормално да председник општине прими сваког ко дође у општину. И шта бисте онда некоме рекли, осим „желим вам срећу на изборима”. Да је то урадио и Борис Тадић, и њему бих пожелела срећу. Мој улазак у ЛДП је нешто друго: свесна и намерна политичка одлука, то је место где ће се наше енергије спојити, тако ћемо бити ефикаснији. И у Неготину и у околним градовима.

Чиме сте се замерили демократама у Неготину? Марко Ђуришић (ДС) је рекао да сте ви можда проблем за евентуалну сарадњу са ЛДП-ом.

Претпостављам због тога што је један број одборника који су избачени из ДС-а 2008. био на нашој листи. То су квалитетни, поштени људи који су нама одговарали. А можда и зато што сам јавно говорила да сматрам да ДС у Неготину не може да води Љубиша Ђорђевић.

Б. Баковић