Пасоши за грађане с пребивалиштем на Косову и Метохији неће се разликовати од пасоша које добијају грађани осталог дела Србије, једино што ће на њима писати да их је издала МУП-Координациона управа за КиМ, каже за „Политику” Дражен Маравић, шеф Бироа за међународну сарадњу и европске интеграције МУП-а Србије, објашњавајући појединости у вези са недавном препоруком Европске комисије о либерализацији визног режима, посебно оне која се односи на грађане који имају пребивалиште на територији Космета, за које није предвиђен безвизни режим.

У МУП-у већ неколико година постоји Координациона управа за КиМ, која обједињује рад свих измештених полицијских управа и та координациона управа биће надлежна да прикупља захтеве за издавање путних исправа, као и за издавање тих исправа грађанима са КиМ. Сада је, каже Маравић, неопходно технички организовати овај процес.

Значи, житељи Космета ће моћи да добијају нове српске пасоше, али „по специфичној процедури” која ће подразумевати да дођу у Београд по те пасоше (како је недавно објаснио Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије за европске интеграције). Уколико, потом, намеравају да путују у земље ЕУ мораће да од амбасада тих земаља траже визе по устаљеним процедурама.

Пошто ће у пракси бити онемогућено онима који имају пребивалиште на КиМ да са тим новим пасошима изађу из земље без визе, наш саговорник одговара да је потребно да Србија са ЕУ настави дијалог о визној либерализацији и да ће бити прилике да се разговара и о преосталим активностима које Србија треба да предузме.

Становиште Европске комисије да не треба укидати визе житељима КиМ образложено је тиме да УН привремено управља Косовом, док српски МУП нема приступа тој територији да би могао да провери податке о пребивалишту, рођењу, држављанству и свему другом што је неопходно да поднесе лице које тражи пасош.

„Наравно, нисмо срећни и задовољни таквом одлуком”, истиче Маравић наводећи да је у тој ситуацији добро да је у образложењу предлога одлуке јасно речено да су разлози искључиво безбедносне и техничке природе и да проистичу из чињенице да наши органи не могу да обављају безбедносне провере на терену имајући у виду да је међународна заједница надлежна за управљање на Косову и Метохији. Он наглашава и да у том предлогу експлицитно пише да се ни на који начин не утиче на статус КиМ по Резолуцији 1244.

У предлогу одлуке ЕКпише и да је потребно да Србија обезбеди потпуну примену Закона о странцима, да се усвоји општа стратегија за управљање миграцијама, затим да обезбеди неопходне материјалне, финансијске и друге ресурсе за спровођење законског оквира за борбу против организованог криминала и корупције, као и да ојача надзор над административном линијом укључујући и размену информација са Еулекс/косовском полицијом.

Објашњавајући да је раније успостављен дијалог и непосредна сарадња са Еулексом, да су одржавани састанци на оперативном нивоу и размењиване информације, Маравић каже да постоји могућност потписивања протокола о блиској сарадњи „који би само формализовао те видове сарадње”. Србија је предложила текст протокола, који је сада код Еулекса на разматрању. „Ако се сложимо да постоји потреба да тај протокол буде потписан, то може да се учини врло брзо”, каже он.

Б. Чпајак

------------------------------------------------------------

Полако, али стално унапред

Дражен Маравић прво подсећа на то да Србија о визној либерализацији води дијалог са ЕУ неколико година: „Крећемо се полако, али константно унапред. Прво се дошло до тога да је укинута потреба издавања виза носиоцима дипломатских пасоша, али не и носиоцима службених пасоша, којих много више има у администрацији. Ни тада, значи, нисмо били задовољни решењем, али таква је била једнострана одлука ЕУ. Потом је дијалог настављен, па се дошло до споразума о визним олакшицама, које су опет важиле само за неке категорије грађана. Сада смо поново дошли до тога да либерализација важи за 80 одсто наших грађана. И, наравно, наставићемо дијалог како би безвизни режим важио за све наше грађане”.