Немачка је више пута поновила јасан став да се признање независности Косова Србији не поставља као услов за чланство у Европској унији, али и да је питање статуса Косова за Немачку завршена ствар. За Србију и за две трећине светских држава није. Наставићемо да разговарамо и с Немачком и са свим земљама које су признале једнострано проглашену независност Косова и да инсистирамо на потреби изналажења компромисног и одрживог решења, каже у разговору за „Политику” Здравко Понош, помоћник министра спољних послова за билатералу, одговарајући на питање колико непомирљиви ставови о јужној српској покрајини могу озбиљно угрозе да угрозе приступање Србије ЕУ.

„Изузетно је важно да Немачка има разумевања за нашу позицију и приступ решавању проблема Косова. У том циљу ћемо наставити интензиван политички дијалог с Немачком. Са овом земљом имамо изузетно развијену сарадњу на свим пољима, посебно у економији и култури, али и висок ниво сагласности о већини политичких питања

У упитнику који ћемо добити од ЕУ једно од питања биће и које су нам границе и колико становника имамо?

Једва чекамо да добијемо упитник.

Колико је по даље европске интеграције Србије значајан став Немачке о успеху реформи у нашој земљи?

Немачка је по свим мерилима једна од водећих земаља Европе, па самим тим и једна од најзначајнијих чланица ЕУ. Из тога произлази њен значај по свим питањима у ЕУ па и по питању проширења. Динамика и успех реформи нису ограничавајући фактор за убрзање процеса нашег приступања ЕУ. Србији се чак и одају признања за успех реформи.

Кључни ограничавајући фактор био је домет наше сарадње с Трибуналом у Хагу. Последњи извештај главног тужиоца Сержа Брамерца је био повољан и уверени смо да ће следећи, средином ове године, бити исто такав ако не и повољнији. Међутим, није добро што између два извештаја имамо шестомесечни процедурални застој у процесу приступања. Питање прослеђивања наше кандидатуре Европској комисији неке земље третирају као техничко, а неке као политичко питање. За Немачку то је политичко питање, а то подразумева компликованију интерну процедуру у самој Немачкој.

Немачка важи за земљу која је најскептичнија по питању даљег проширивања ЕУ. Колико такав став може да буде ограничавајући фактор за Србију?

Не бих рекао да је Немачка скептична по питању проширења. Постоји висок ниво сагласности у ЕУ да је земљама западног Балкана место у ЕУ. Међутим, постоје различита виђења око динамике проширења. Разлози су интерне природе – економска криза, технологија одлучивања која захтева све више времена како се повећава број чланица и проблеми са којима се суочавају поједине нове чланице ЕУ. Све то може да се одрази на динамику проширења ЕУ, а то значи и на Србију. На нама је да решавамо свој део проблема, спроводимо реформе и прилагођавамо се ЕУ стандардима не чекајући да ЕУ реши своје интерне проблеме.

У ЕУ, посебно Немачкој, често се може чути да треба бити опрезан с новим пријемом имајући у виду негативно искуство с Румунијом и Бугарском?

Србија је у овом моменту у многим областима надмашила поједине земље у тренутку њиховог приступања ЕУ. Сада је у извесној мери промењена политичка и економска клима у ЕУ, а истовремено поједине чланице ЕУ, посебно нове, суочавају се са специфичним проблемима који захтевају ангажовање целе ЕУ. Утисак је да ЕУ проналази начине како да се успешно носи с тим проблемима. Ми не би требало да се поредимо с другима него да гледамо да ли смо ми напредовали у односу на претходни период. А очигледно је да јесмо јер нам признања стижу из Европе.

Ј. Церовина