У веслачком клубу „Партизан”, коме је и данас привржен, због висине су га прозвали Ајфел. Својевремено је савршено упаковао финансијску и економску моћ, иако се никада тиме није јавно хвалио. Као директор Економског института, у просторијама тик поред Народне скупштине, учествовао је у пројектима рађеним за владу, која се тешком муком извлачила из комунистичког шињела и командне економије. Уз то је 90-их, као пионир, почео са одиторским пословима и с Дилојт енд туш учествује у бројним проценама друштвених и државних фирми које су спремане за приватизацију. (Тада му је озбиљнију конкуренција представљао само Цес-Мекон из кога нам је дошао садашњи премијер.) Ту је и Еки-брокер, који је с вредносним хартијама могао на берзу где је један од првих директора била Ајфелова друга супруга Пава Зечевић, сестра другог великог партизановца Жарка.

Многи премијери Србије, од Милошевићевих, до ових демократских, хтели су га уз себе, никако против. Увек је тврдио да је економиста, не политичар, али је с пролећа 1997. кратко ушао у политику и постао потпредседник савезне владе под вођством Радоја Контића, истовремено радећи и као министар за економске односе са иностранством. Тада је приватизација добила шире право грађанства. Многи су очекивали „брже реформске завеслаје” јер се Данко Ђунић (рођен 1949) јасно залагао за прилагођавање нашег економског система европском. Али, уместо тога, поднео је оставку и тако се на време „одлепио” од Милошевића.

После 5. октобра наставио је да шири своје послове, а неки од најутицајнијих министара постали су људи из Економског института, Дилојта... Окренут енглеском и америчком систему (где су му три сина остварила успешне спортске каријере) иницира оснивање Клуба „Привредник”. Сада је то седиште најутицајнијих и најмоћнијих људи Србије. Неки верују и да је тај лоби клуб некима помогао да „препливају” од слобизма ка партократији.

Дуго је, као и у Спортском друштву Партизан, био и председник клуба из Шекспирове где су чланови и Мирослав Мишковић, Миодраг Бабић, Милан Беко, Драган Томић, Жељко Митровић, Топлица Спасојевић, Драгољуб Вукадиновић, Никола Павичић, Андреј Јовановић и Бојан Миловановић, Миодраг Алексић, Драган Ђурић, Веселин Јевросимовић, Бранислав Грујић, Александар Влаховић, Миодраг Костић, Милија Бабовић... Није познато да ли је ико икада сабрао све фирме ових људи и вредност њиховог капитала упоредио са оним чиме располаже држава Србија и шта је ту веће. Ту на преговоре долази и гувернер, амбасадори моћних земаља, премијер Србије, лидери странака, барем да кушају кухињу чувеног Радета из Клуба књижевника.

Ђунић је власник више фирми. Својевремено је у бици за ТВ фреквенцију био виспренији и од немачког РТЛ-а, који је у лобирање уложио знатна средства. Сада је у пословном проблему на Телевизији Авала, у којој поседује 45,65 одсто власништва и где је у Управном одбору, а губици се гомилају.