Портрет без рама: Миодраг Ракић

Ако Мики Ракић и не зна баш све тајне великих мајстора политичко-тајкунско-полицијско-криминалне српске кухиње, оно што сигурно зна могло би да храни медије месецима, вероватно и годинама. Насупрот томе, оно што се о њему званично зна не захтева много простора. Други слој приче о Миодрагу Ракићу, потпредседнику Демократске странке у којој је од 1996, човеку о коме круже описи у распону од Алексе Жуњића, Нушићевог среског шпијуна, до Џона Едгара Хувера, легенде америчког ФБИ-ја, више је у домену мистерије и чаршијских рекла-казала.

Мистеријом је чак постало и његово место рођења. Сви његови досадашњи медијски портрети оперишу податком да је рођен у Житорађи 1975, у чему се увек препознавала нека веза с Ивицом Дачићем. У званичној биографији као потпредседника ДС-а стоји да је рођен у Београду.

Свесно или не, томе је сам допринео, будући да се осам година на позицији шефа кабинета бившег председника Србије Бориса Тадића (који га је запазио у ДС-овој школи за политичку едукацију и као министар одбране СЦГ довео 2003. на место саветника) није огласио ниједном речју. У међувремену је постао и секретар Савета за националну безбедност, потом и шеф Бироа за координацију рада служби безбедности.

Из сенке, па право у врх ДС-а изашао је зато што су га, како каже, замолили Тадић и Драган Ђилас. Па се данас не зна поуздано да ли је Тадићев човек у Ђиласовим редовима или је, напустивши свог политичког ментора, постао ударна песница новог лидера ДС-а.

Ракићева наводна улога у актуелној афери у чијем средишту су премијер Дачић и човек из нарко-клана Дарка Шарића изнела је на видело чињеницу да ужива поштовање и поверење и Тадића и Ђиласа, али и Александра Вучића који је од њега преузео управљање тајним службама (можда и контакт са саветником немачке канцеларке Кристофом Хојзгеном), а чак је и Дачић, који је пре три месеца рекао да је у прошлом мандату полиција о свему прво информисала Ракића па онда њега, нашао за сходно да објави да није Ракић тај који стоји иза хајке на њега.

Фаму о Ракићу, која је посебно јака у делу Србије склонијем теоријама, завере понајбоље илуструје недавна изјава Велимира Илића да је Ракић „био је бог и батина у прошлој власти”, да му је чак и Тадић био марионета.

Посредством „Викиликса” чули смо да је помогао цепању радикала и формирању СНС-а, што никада није потврђено, те да је био кључни човек у лову на Ратка Младића, што је делимично потврђено. Он је, по Ђиласу, „човек који је дао кључни допринос завршавању сарадње с Хашким трибуналом уз пажљиво чување националних интереса”, али и човек који је руководио акцијом хапшења највећих европских нарко-криминалаца

Штура биографија овог правника завршава се податком да је ожењен и отац једног детета. Вучић никада није рекао како су се упознали и спријатељили, осим да се познају из периода „када Тадић није био све у Србији”. Али не пропушта прилику да истакне своје пријатељство према њему.

Биљана Баковић