Портрет без рама: Радомир Николић

Наредни месеци биће пресудни за његову политичку каријеру. Уколико извуче Крагујевац из кризе, моћи ће да рачуна на наставак „приче”. У том смислу, Крагујевчани могу бар да се надају бољем животу, јер Радомир Николић сасвим сигурно није дошао на место градоначелника да би пропао и завршио каријеру пре него што ју је и започео.

Ипак, чека га тежак посао. Крагујевац је у озбиљним финансијским проблемима, дугови града превазилазе цео годишњи буџет (око пет милијарди динара), плате у јавном сектору касне, а већина комуналних предузећа је пред банкротом. „Бојим се да ме одборници нису изабрали за градоначелника, него за стечајног управника”, била је његова прва изјава пошто је сео у фотељу првог човека свог родног и четвртог по величини града у земљи.

За то место пуне две године се борио са „старим лисцем” Верољубом Стевановићем. Против себе је имао једног од најискуснијих српских политичара, човека који је од Крагујевца направио добро обезбеђено и чувано партијско утврђење. Морао је млади Николић много зноја да пролије како би тријумфовао. Та битка се, коначно, завршила, али не пре него што се у њу укључио његов партијски шеф, премијер Александар Вучић.

Свој однос с Вучићем Радомир Николић, који је, као председник ИО СНС-а, задужен за инфраструктуру највеће партије у Србији са око 400.000 чланова, никада није опширно описивао. Углавном је говорио: „Вучић је мој шеф.” А за „Политику” је изјавио и ово: „Ако шеф није задовољан мојим радом, спреман сам и на консеквенце.”

С друге стране, неки медији су упорно инсистирали на томе да однос првог и другог човека СНС-а није баш идеалан. Томин син у Вучићевим редовима – обично је тако стајало у коментарима унутрашњих односа у партији коју је основао и све до победе на изборима 2012. водио Радомиров отац, председник Србије Томислав Николић.

Радомир, који је име добио по деди, пушкару у крагујевачкој фабрици оружја, није само биолошко, већ и политичко дете оца Николића. Због тога мора да се носи и са критикама својих суграђана. Поклонио је тати „ауди 6”, а тата му обезбедио функцију, дао му да се игра, говоре Крагујевчани незадовољни његовим избором за градоначелника.

Њему сасвим сигурно није лако да тегли тај багаж. „Кроз комплетно школовање, војни рок, посао који сам обављао..., носио сам терет сина Томислава Николића, и свестан сам да све што чиним у странци, или кажем, може бити прокоментарисано као –ево га татин син, он је ту захваљујући тати. Ја на то ћутим и радим”, говорио је Радомир за наш лист. Уз додатак: „Ја сам човек који мисли својом главом. И кад нешто кажем, то кажем зато што ја тако размишљам”.

Овог тридесетосмогодишњег менаџера, оца троје мале деце – Димитрија (10), Војина (седам) и Јулије (три), политика још није променила. Или се, бар, труди да то не покаже. Сталожен је и опрезан, а изнервира се само када га обавезе спрече да са супругом Милицом попије прву јутарњу кафу.

Бране Карталовић