Предизборне коалиције већ познате?

Чини се да је јасно како ће изгледати предизборне коалиције, мада до избора има времена и за промене. Постизборне коалиције су занимљивије, али за њих је рано, јер подаци из истраживања јавног мњења, која су до сада објављена, не показују како ће изгледати следећа Скупштина.

Питање је и колико ће хрватско и словеначко искуство утицати на овдашње играче.

Владимир Гоати, директор „Транспарентности Србија“, каже да се у Словенији сада догодио изборни земљотрес, као што се пре 30 година догодио у Данској јер су владајуће странке ароганцијом одбиле бираче.

„Мање странке које добијају око пет одсто гласова више воде рачуна о мишљењу грађана.“

Ипак, он сматра да ће предизборне коалиције следити шеме које постоје у структури садашње власти. „ДС ће вероватно настојати да иде самостално на изборе јер према истраживањима може да добије око 30 одсто гласова што је 35 одсто мандата. СПС, ПУПС, ЈС биће у стандардној коалицији, мада им гори под ногама јер бирачко тело може и да им приреди изненађење.“

Гоати предвиђа да ће УРС, који је практично покупио рестлове странака и група које нису имале десет хиљада потписа, вероватно ићи сам.

„ЛДП је документом Покрета за ’Преокрет’ успео да промени партијски рељеф Србије и да заинтригира јавност, што им даје ветар у леђа. Мислим да ће бити трећи на изборима. ’Преокрет’ има већи значај него што то и добри политичари могу да виде. Као мања странка може да се одлепи од тога и са СПО да избије напред. То би била једина озбиљна промена која ће можда бити видљива за месец дана. Не знам шта ће бити са СПО, њихова историјска путања је другачија од ЛДП-а, али не бих искључио могућност да у предизборном периоду буде још хомогенизација. Једини непознат елемент је ’Преокрет’, жестоко нападан, али може да буде гориво за прерасподелу партијског простора пред изборе“, каже Гоати.

Гоати мисли да ће СНС добити око 30 одсто гласова и око 35 мандата. „СНС још није уверио бираче да је озбиљно променио став, а снага им је већа од владавинског потенцијала, односно могућности да саставе владу. Они ће ићи са НС, али то неће битно променити њихов резултат. Са ДСС-ом имају разлаз око Европе и ту би бираче ставили у процеп јер проевропљани не би могли да гласају за ДСС а они који нису за ЕУ имали би проблем СНС-ом.“

„СРС има своје мало стабилно бирачко тело с којим ће имати пет одсто или мало више. ДСС људи и даље напуштају и одлазе углавном у СНС. Зато је ДСС на граници цензуса. Ни ’Двери’ не би много поправиле ситуацију ДСС-а, нити је покварили а сами не могу прећи цензус“, објашњава Гоати.

Миодраг Радојевић, истраживач сарадник Института за политичке студије, каже да ће на изборима бити седам-осам листа релевантних политичких странака, а да ће само две-три ићи самостално на изборе. „УРС ће ићи сам мада зависи како их посматрате јер су састављени од више странака и група. ДС ће можда ићи у коалицију са Чанком и Љајићем, а ЛДП је кренуо ка новом коалиционом аранжману с ’Преокретом’. ДСС ће ићи сам, можда ће потражити и неке коалиционе партнере међу новим странкама као што су ’Двери’ – које би могле да одвуку један део бирача ДСС-у и СРС-у – ако би ишли самостално.“

Радојевић мисли да ће СНС изаћи у коалицији са ПСС-ом и Вулиновим социјалистима, а избори ће бити и прилика да покажу свој рејтинг. „ЛДП ће ићи са СПО и СДУ као и с једним бројем независних интелектуалаца и организација цивилног сектора у оквиру ’Преокрета’. СПС ће бити заједно с ПУПС-ом и ЈС-ом, иако је било недоумица око ПУПС-а што је било предизборно тактизирање. И странке националних мањина ће водити битку око ових шест-седам листа. Не треба искључити миграције у оквиру ових коалиција, али то неће бити ништа драматично.“

Зоран Стојиљковић, политиколог, сматра да је кампања почела пре времена а да једино „Преокрет“ може бити синдром прегруписавања на политичкој сцени. „УРС чека Љајића, ДС ће ићи с малим пробраним друштвом и обезбеђеним постизборним договором. Ако УРС и ЛСВ буду ишли сами тешко ће ући у парламент. СНС нема простор да се с било ким обједињава. Две велике партије, плус три-четири сигурна коалициона партнера с мањинским странкама, ући ће у парламент, али како се истраживања крију немамо показатеље. Странке које пређу цензус чекаће да виде шта ће бити после избора.“

Стојиљковић каже да ће на биралишта изаћи 35-40 одсто бирача јер су незадовољни партијама које ће имати проблем да мобилишу бирачко тело. „ЕУ и Косово су ниско мотивирајући, стандард и запошљавање више интересују грађане. Нецелисходно је и то што су се странке тако рано бациле у кампању јер ће бирачи све заборавити до избора.“