Притисак и охрабрење из Берлина

Када сутра увече први потпредседник владе Александар Вучић дочека министра спољних послова Немачке Гвида Вестервела на београдском аеродрому, отпочеће мисија притисака и охрабрења над Београдом и Приштином. Такође и Вестервелеова предизборна кампања за септембарске изборе у корист своје странке, као мањинског партнера у конзервативно-либералној коалицији.

Предлог споразума о спровођењу договореног у Бриселу је већ написан, а реакције из Београда су биле негативне и у прва два сусрета тимова за спровођење потписаног није било никаквог помака. За сада се не зна да ли је у међувремену тај предлог из кабинета високе представнице Кетрин Ештон мењан.

Планирано је да са шефом немачке спољне политике, осим Вучића, у понедељак у Београду, разговарају председник Србије Томислав Николић, премијер Ивица Дачић и шеф српске дипломатије Иван Мркић.

Долазак немачког министра спољних послова није толико у вези са предстојећим сусретом премијера Ивице Дачића и Хашима Тачија 21. маја у Бриселу, колико са тим да ли ће се немачки парламент сагласити да ЕУ одреди датум за отпочињање приступних преговора Србије са ЕУ.

Прве назнаке те одлуке сазнаће Вучић на вечери са Вестервелеом која ће бити организована одмах после заједничког обраћања новинарима на београдском аеродрому. Питање је да ли ће Вестервеле моћи много тога да каже, јер од њега мало тога зависи.

Поред намере да у Београду и Приштини сазна како ствари стоје из прве руке, познавалац немачке политичке сцене тврди за „Политику” да притисак и охрабрење треба да покажу да је Вестервеле, као министар спољних послова Немачке, у стању да оствари утицај и у таквим проблематичним ситуацијама.

Подсетимо да немачки парламент има право да да мишљење о било ком потезу ЕУ, укључујући и проширење. Самим тим је парламент добио могућност да успорава процесе, а у парламенту је владајућа конзервативно-либерална коалиција, у којој конзервативци чине основ, веома критички расположена према корацима Србије. У тој групи конзервативних посланика је њих четворо-петоро који се посебно баве политиком проширења, Србијом и Косовом. Међу њима је високи представник ЦДУ Андреас Шокенхоф, који је пре неколико месеци изнео седам тачака у Београду. (Испуњавање Акционог плана из 2011. са 96 тачака, видљиви помаци у разјашњењу и кривичном гоњењу починилаца паљења немачке амбасаде, јасни сигнали у правцу наставка помирења у региону – негативан пример да „у Сребреници није било геноцида”, потпуна реализација досадашњих резултата у дијалогу Београда и Приштине и договор о наставку дијалога изван предвиђених тема, као што су енергетика и телекомуникације, почетак континуираног укидања паралелних структура у безбедносном апарату и управи као и њиховог финансирања, континуиран утицај на Србе са севера да активно сарађују са Еулексом и Кфором и да Србија мора да покаже видљиву вољу да је спремна да постигне правно обавезујућу нормализацију односа са Косовом.)

У српским медијима појавили су се написи да је Вестервеле један од ретких немачких функционера који има више разумевања за захтеве и потребе Београда, међутим, саговорници „Политике” тврде да то уопште нема никакве везе.

„Однос моћи је такав да коначну одлуку законом доноси канцеларка на основу онога што јој њени саветници за та питања кажу. Саветник за спољну политику и безбедност Кристофер Хојзген је тај који јој припрема и сугерише велику већину спољнополитичких одлука”, тврди саговорник „Политике” и додаје да је он од Кетрин Ештон добио нацрт споразума о спровођењу споразума Београда и Приштине, да је њиме задовољан и дао га је на читање конзервативним посланицима, који су такође углавном задовољни.

На последњем састанку председништва конзервативне групе у немачком парламенту одлучено је да сачекају да виде да ли ће Београд и Приштина постићи договор о остваривању споразума, седницу посланичке групе одржаће 25. јуна, а Бундестаг ће о тој теми расправљати само дан уочи одлуке, 27. јуна, што ће бити и последње заседање пре избора у Немачкој у септембру.

Познаваоци немачких политичких прилика тврде да Вестервеле заправо жели да остави утисак да конзервативни посланици њему не одређују спољну политику, него жели да покаже да је он тај који има највише утицаја на одлуке у немачкој спољној политици.

„Вестервеле може да мисли шта хоће, али без сагласности конзервативаца нема ништа, а конзервативци се неће сагласити ни са чим што им канцеларка Ангела Меркел не каже да се сагласе. Све зависи од Меркелове, која је најавила да ће присуствовати заседању посланика ЦДУ–ЦСУ, које би требало да се одржи 25. јуна, односно неколико дана пре заседања парламента.

Вестервеле у септембру мора да каже да он као министар спољних послова из мање либералне странке у коалицији не само да ради свој посао министра спољних послова него да има и неког свог политичког утицаја и домета.

„Зато и долази у Београд и Приштину да каже да се мора прихватити план спровођења споразума 21. маја у Бриселу, што је, на крају крајева, већ и било изречено као услов”, наводи наш извор, подсећајући да Немци не гаје велики ентузијазам за проширење нити су склони иницијативи да се излази у сусрет било Београду било Приштини.

---------------------------------------------------------

Николић: Негативна одлука би ојачала евроскептицизам

На питање какву одлуку очекује да ће донети Бундестаг 27. јуна и са каквим ставом ће немачки шеф дипломатије Гвидо Вестервеле доћи у Београд, председник Томислав Николић је за ТВ Прва рекао да Србија одлуку Немачке и ЕУ очекује мирне савести: „Урадили смо све што је било могуће, отвореног срца према грађанима, мирне савести према ЕУ. Ми смо на тесту да ли ћемо добити датум за почетак преговора или не”, казао је Николић и додао да је Србија пролазила и кроз већа искушења, да ће проћи и кроз ово, а да је он оптимиста јер сматра да је влада радом у последњих годину дана заслужила да буде награђена како бисмо радили још боље и јаче. „Негативна одлука, било ког парламента или Европског савета могла би да ојача европски скептицизам. Онда би било тешко да поново подигнемо вољу грађана да још нешто издржи”, указао је Николић.

Он је закључио да, уколико Србија не добије датум, треба да настави да уређује земљу и покуша да омогући грађанима бољи живот инвестицијама са других страна, а примедбе, ако су разумне да „покушамо да отклонимо, а ако су неразумне, попут признања Косова, да се окренемо на другу страну”. „Надам се да ће ЕУ као циљ бити и наше остварење”, рекао је председник Србије.

---------------------------------------------------------

Дачић: Не очекујем нове услове

Премијер Ивица Дачић изјавио је јуче поводом предстојеће посете шефа немачке дипломатије Гвида Вестервелеа Србији да не очекује нове услове од ЕУ. „Ми смо одавно заслужили датум почетка преговора, али ми не одлучујемо о томе. Посета Гвида Вестервелеа је важна јер долази пре процедуре у Бундестагу. Не очекујем да се поставе неки нови услови”, рекао је Дачић.

Посету Вестервелеа и долазак шефа британске дипломатије Вилијам Хејга, 30. маја, премијер тумачи као охрабрење. „То тумачим као охрабрење да се иде напред, а не као неки нови услов, а то сам видео и током недавне посете Вашингтону у разговору са потпредседником Бајденом”, нагласио је Дачић.

---------------------------------------------------------

Вучић: Вестервеле очекује потписивање плана имплементације

Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић процењује да би шеф немачке дипломатије Гвидо Вестервеле приликом посете Београду могао да каже да очекује потписивање имплементационог плана и истиче да ће наша одлука о томе зависити од тога какав ће тај план бити. „Ја не очекујем лоше или сувише добре вести, али очекујем да Вестервеле каже да очекује потписивање имплементационог плана, како бисмо могли да добијемо датум за преговоре”, рекао је Вучић новинарима, одговарајући на питање шта се може очекивати од Вестервелеове посете, преноси Танјуг. „Од тога какав ће бити тај план зависиће и наша одлука”, истакао је вицепремијер.

Одговарајући на питања новинара у вези са евентуалним наметањем плана имплементације, Вучић је рекао да не може ни ЕУ да то направи без наше сагласности. Вучић је рекао да сматра да ће ЕУ тражити поштовање имплементације плана, истакавши да у примени споразума има и оног што не спада у споразум, већ има и онога што спада у спровођење Резолуције 1244, што још није спроведено. Први потпредседник владе очекује да буде потврђено да се Србима гарантује држављанство Србије и да могу са тим документима „да изађу на те изборе до краја године о којима говоримо.”

Према његовим речима, после тога би све дилеме, као и оне које се тичу других докумената биле разрешене и не би било више проблема за српску страну.