Против власти, ЕУ и Хашког трибунала

Протести присталица српских националистичких невладиних организација и даље се, већ пуна два месеца, свакодневно одржавају на београдском Тргу Републике. Повод за почетак уличног окупљања било је хапшење Радована Караџића а, како истичу, сада се боре „против понижења српског народа” и у протестним шетњама властима испостављају захтеве, од оног за смену министра унутрашњих послова Ивице Дачића и директора полиције Милорада Вељовића, затим, да се књиге и штампа објављују на ћирилици, да се прекине сарадња с Хашким трибуналом, да се отвори јавна расправа о чланству Србије у Европској унији и да се о томе грађани изјасне на референдуму.

Организатор „Народни покрет 1389”, којем су подршку пружиле и организације „Двери”, „Образ”, „Номоканон” и „Народни покрет Србије”, најављује да ће ускоро имати кампању којом ће позвати средњошколце и студенте да им се придруже, јер је од почетних неколико хиљада број учесника опао на неколико стотина.

„Пре великог митинга радикала, било је више људи. После тога, број се смањио, претпостављам због страха од полицијске репресије. Људи су уплашени, апатични и мисле да се више ништа не може променити. Разорено је све у шта је српски народ имао поверење – дели се највећа опозициона странка, дели се Црква, Војска је уништена”, каже Миша Вацић, портпарол покрета „1389”. Иако истиче да је ово и протест против режима, он каже да падом владе окупљања не би била прекинута.

„Ово је више протест против поретка система. Желимо да се промене друштвене вредности и да систем буде заснован на православљу и родољубљу, па макар и да власт остане иста. Ако би се нека нова влада руководила истим циљевима евроатлантских интеграција и испоручивања Хагу, не бисмо престали да се окупљамо овде”, објашњава Вацић додајући да је, између осталог, и заслугом демонстраната донета одлука о забрани употребе гумених метака. Иза протеста, како тврди, не стоји ниједна политичка партија, али додаје да су их подржали радикали, чланови Демократске странке Србије и Нове Србије.

Један од учесника протеста, који није желео да се представи, јесте и програмер из Зајечара који сматра да би организатори требало да допуне захтеве и као пример наводи промену медија: „Средства информисања су сада под политичким притиском. То се види из извештавања о Европској унији. Нигде се не чује глас евроскептика и оних који се противе прикључењу”.

Студенткиња Филозофског факултета Вишња Кнежевић сматра да има смисла протестовати „све док иједан човек долази на Трг”. Главни циљ скупова за њу јесте пад режима, али би наставила да долази и после тога, све док и остали захтеви не буду испуњени.

„Ово је и протест против уласка у Европску унију, против западног империјализма, диктатуре и понижења којима је наша земља изложена, против Хашког трибунала”, каже ова студенткиња која је говорила на једном од претходних скупова када је покушавала да објасни став да би уласком у ЕУ Србија изгубила слободу.

Против чланства у Унији и сарадње с Хашким судом је и пензионерка Душанка Младеновић. Она сматра да власти врше притисак да по сваку цену уђемо у ЕУ.

„Никако да се испуни то што нам обећавају наше власти и Европска унија и мислим да је то замајавање. Све те олакшице које помињу да ћемо добити када постанемо део Уније, то је чиста лаж. Видим да ни околне земље не живе боље од нас иако су ушле у ЕУ. Нисам била тамо, али пратим и читам шта се дешава”, уверена је ова пензионерка.