Власт у Подгорици ни једанаест година од демократских промена у Србији не одустаје од оптужби на рачун власти у Београду. Идентичне критике које су током деведесетих година прошлог века стизале на рачун Слободана Милошевића о великосрпском хегемонизму данас се упућују на адресу Бориса Тадића, али и његових коалиционих партнера, пре свега Социјалистичке партије Србије. Истовремено, у Демократској партији социјалиста Мила Ђукановића имају само речи хвале за Српску напредну странку и Томислава Николића, јер нема намеру да се меша у унутрашње ствари Црне Горе.

Коментаришући лоше односе како ДПС-а са ДС-ом, тако и две државе, Миодраг Вуковић, високи функционер ДПС-а, казао је за „Политику” да због мешања ДС-а у унутрашње ствари Црне Горе односи две државе никако да крену напред и то „откако је ДС окосница власти у Србији, прво са једном па са другом коалицијом”.

„Толико пута је председник наше странке упозорио ДС да дигне руке од Црне Горе у мери у којој је то нужно. Господин Тадић се својим изјавама мешао у уставну организацију Црне Горе што ДПС никада није радио када је Србија у питању. Он је увек говорио да Срби треба да буду конститутивни народ у Црној Гори, а ми смо сто пута рекли да нема конститутивног народа у Црној Гори. Ми смо грађанска држава, ни Црногорци ни Срби у уставно-правном смислу нису конститутиван народ”, категоричан је Вуковић.

Ни ДПС, како каже, не говори како треба регулисати статус црногорске националне мањине у Србији нити је икада тражио конститутивност црногорске националне мањине.

На опаску да је такво поређење тешко одрживо јер припадника црногорске националне мањине у Србији има симболично у односу на број Срба у Црној Гори, Вуковић одговара: „То је тај комплекс великих бројева. У Црној Гори бројевима се не води политика – има 30 одсто Срба у ЦГ, а има 0,5 одсто Црногораца у Србији. И 30 одсто је разлог да се узнемири већинска воља”.

На питање како је овакве ставове коментарисао Томислав Николић, који се ових дана срео са Ђукановићем, Вуковић каже да није било речи о томе, али да им је Николић јасно рекао: „Ми ћемо се бавити Србијом, Црна Гора нека се бави Црном Гором”.

„Рекао је и да остаје при ставовима које је имао пре 15 година, али и да политике прате реалност, мењају се, покушавају да каналишу процесе. Ми из ДПС-а када бирамо саговорника бирамо онога ко реално комуницира са реалношћу. Не видим зашто је подигнут ниво политичке приправности што смо разговарали са Николићем”, питао је Вуковић.

Било је, како је казао, речи и о статусу Срба. Николић је поручио, каже, да је СНС заинтересован за добар статус припадника српског народа у ЦГ и обећао да ће све урадити да Црногорци у Србији имају равноправан статус са грађанима осталих националности.

Аналитичари, међутим, демантују Вуковића и тврде да званична Подгорица оптужбама на рачун Београда само покушава да прикрије проблеме са којима се суочава.

Према мишљењу Ђорђа Вукадиновића, уредника листа „Нова српска политичка мисао”, у подгоричкој власти постоји сталан страх од свега што долази из Београда и од свакога ко је на власти у Београду.

„Они већ десет година, више или мање успешно, извозе своје унутрашње политичке и економске проблеме, односно покушавају да их прикрију прозивком Београда и жалбом на Београд. У томе им помаже један део међународне заједнице, неки центри моћи који сматрају да им је подгоричка власт природан савезник у борби против Србије и за косовску независност”, оцењује Вукадиновић.

Он подсећа да су проблем за ову владајућу гарнитуру у Подгорици били сви редом – од Слободана Милошевића до Бориса Тадића.

„Милошевић је био архиђаво, па онда годинама Војислав Коштуница, а Тадић је био добар и пожељан партнер. Сада ни Тадић није добар. И док је у Милошевићевом случају то још могло донекле да ’пије воду’, за Коштуницу је то већ било много мање уверљиво, а сад делује трагикомично. Истовремено, увек је онај ко је противник власти у Београду наводно драг и пожељан партнер”, објашњава Вукадиновић.

Некада је, каже, то био Ђинђић као опозиција, после Тадић, а сада постаје Николић. Практично Подгорица подржава свакога ко угрожава актуелну власт у Београду. Вукадиновић процењује да између Николића и Ђукановића нема дуготрајне љубави већ само интереса те да црногорска власт покушава Николића да инструментализује као што је некада демократску опозицију Србије.

„Ово са СНС-ом је политички дупли пас који су разменили Николић и Ђукановић свако гледајући своје интересе, али мислим да Николић више греши ”, закључио је Вукадиновић.

Према оцени историчара Чедомира Антић из Напредног клуба, црногорски режим није у контакту са реалношћу. Проблем је и у Србији која је стално чинила уступке Црној Гори.

„Србија, посебно у новије време, нити је имала политику према Црној Гори нити је, осим неких декларативних ставова, спроводила било какву политику према Црној Гори. Подсећам на скандалозну, накнадну промену Стратегије према Србима у региону под притисцима из Црне Горе и Хрватске као и на трагичан наступ премијера Мирка Цветковића после пописа у Црној Гори, који је иначе под великим сумњама. Онда неуспешни преговори око држављанства где је Црна Гора имала посебан статус, другачији него било која друга држава са којом Србија разговара о питањима држављанства, а да не спомињем однос према Српској православној цркви”, објашњава Антић.

Тек од доласка демократске власти на чело Србије, како каже, црногорска власт почиње да заговара независност. Пре тога код Милошевића нису смели тако нешто, осим спорадично, ни да спомену. Антић оцењује и да острашћеност појединих црногорских политичара према власти у Србији говори много и о унутрашњим проблемима црногорског режима који може да функционише само у кризи, али и слабостима српске власти и банкроту анационалне политике безусловно наклоњене ЕУ.