Прво гласање Тамаре Бибић

Тамара Бибић је тек извадила личну карту и ићи ће први пут на биралиште. „Желим да гласам зато што сматрам да би требало доста тога да се промени у држави – да боље живимо, да млади могу лакше да пронађу посао, да имамо сигурнију будућност… Сматрам да је ово једна од ретких прилика када ми као грађани имамо шансу да учествујемо у тој промени и зато је не треба пропустити.” Тамара је ученица трећег разреда Земунске гимназије и каже да већина њених пријатеља још није постала пунолетна тако да не могу да гласају, а отприлике половина оних који имају 18 година хоће да изађе на изборе, док друга половина то не жели, јер не верује да ће гласањем моћи нешто да промени.

Уверење или предрасуда да млади нерадо излазе на биралишта подстакло је омладинце политичких странака да их позову на предстојеће изборе, како би се на тај начин изборили за државу по својој мери. И интернет-портал „Батерија” је покушај да млади, размењујући идеје, поредећи партије и њихове програме, изграде политичке ставове и изађу на изборе.

„Млади у Србији су дошли у фазу у којој им недостаје батерија – имају све мање интересовања и ентузијазма да се баве друштвом у коме живе и проблемима на које наилазе. Желимо то да променимо – да млади кажу које теме и проблеми су им важни, да траже реакцију надлежних институција, предлажу решења, разговарају једни са другима и заједно покрену акције. Укључивањем у „Батерију” укључују се у друштвени и политички живот и проблеме чине видљивијим на нов, свима доступан начин. Моћи ће да наметну политичарима теме које сматрају важним”, каже Лука Бојовић из Иницијативе младих за људска права.

Према истраживањима, групација од 18 до 29 година најмање излази на биралишта: 50 одсто мушкараца и 30 одсто жена. Зато су раније Центар за развој Србије, Београдски фонд за политичку изузетност и Центар модерних вештина покретали кампање за повећање излазности на изборе младих људи који први пут гласају. Више је разлога због којих младима политика није занимљива, а ево како то објашњавају политичар, психолог и социолог.

Жарко Кораћ, председник Социјалдемократске уније, каже да у партијама генерално влада сениоризам. „Немамо младе политичаре а у странкама где их има су скрајнути. Зато млади ту не виде своје место.” Кораћ је у коалицији са Либерално демократском партијом која према истраживањима има највише младих присталица, а он то објашњава овако: „Чедомир Јовановић, председник ЛДП-а, по свему припада њима, и по понашању и начину облачења. Има мало радикалније ставове а то млади воле. Он говори о младима”.

Жарко Требјешанин, психолог, каже да је само утисак да млади не излазе на изборе. „У истраживањима сам видео да није велика разлика између младих и опште популације. Када виде да је јавност за нешто заинтересована, то и њих повуче. Има и ангажованих у политици, и то је добро јер се то тиче њихове будућности.”

Требјешанин каже да су људи одговорнији с годинама и да више излазе на биралишта. „Сећају се времена када су се они који нису излазили на изборе називали непријатељима. То је било у доба комунизма. Сада су млади врло слабо заинтересовани за политику. Нису ни информисани, слабо прате информативне емисије и не читају новине. Гласају по симпатијама. ЛДП има начин презентације, спотове, музику и лидера који су им блиски.”

„Пропорционално је мало младих опредељено да уђе у странку. Није то више од пет одсто, а вероватно је и мање, што говори о негативној селекцији. Зато у странкама нема квалитетног обнављања”, каже Требјешанин. Неизлазак младих на биралишта, што како каже и није неки напор али јесте активност за коју треба мотивација, он види баш у томе што немају разлог, јер не виде шта тиме добијају. „Не виде своју будућност овде и зашто би онда гласали. На њих доста утичу и приче интелектуалаца који причају да је најпаметније не изаћи на изборе. А млади су радикални и то повезују са тиме да овде нико не вреди. Зато би неко морао да им објасни шта се добија а шта се губи. Ако не изађу на изборе, онда одлучују само старији. Неизласком профитирају они који имају чврсто језгро. Млади треба да буду упућени шта значи дати глас једној или другој странци.”

Владимир Вулетић, социолог, каже да је младост сама по себи лепа и да млади имају важније ствари од политике као што су љубав и пријатељство. „Политика је супротна јер има мржње и непријатељства. Вредности које се промовишу у политици у супротности су са вредностима младих и зато они себе не препознају у политици. Теме које политичари отварају и њихова препуцавања су им досадни.”

ЛДП можда има већу заступљеност младих међу присталицама од других странака и зато што је лидер најмлађи, тако се понаша и одваја се од других. Радикализам постоји и у другим странкама, али је његов начин и стил говора ближи младима. Код ЛДП-а је најприсутнија и отвореност према свету и другима.”