Не постоји прецизан датум до кога би Београд и Приштина требало да постигну договор о представљању Косова на регионалним форумима, али било би боље да се то деси што пре. Европски савет не воли решења која дођу у последњи час, казао је у за „Политику” Франсоа-Гзавије Денио, амбасадор Француске у Београду.

Чини се да је искључива одговорност за проналажење решења за ово питање на Београду који даје предлоге, а Приштина их одбија. Да ли може да се изврши притисак на Приштину како би се нашло обострано прихватљиво решење?

Наравно. Европски савет жели да се нађе решење за представљање Косова у међународним форумима зато што је то у општем интересу свих грађана Косова, зато што се тиче саобраћаја, слободног протока људи, енергетских питања. Иза тог помало апстрактног појма међународних форума крију се врло конкретне ствари које се тичу бољитка свих грађана. Ми смо свесни да је Србија направила веома конструктивне предлоге на тим пољима и позивамо приштинске власти да и они буду једнако конструктивни.

Да ли је за Француску на било који начин спорна Резолуција 1244 на којој Београд инсистира у регионалном представљању Приштине?

Преговори нису са Француском, дијалог је између Приштине и Београда. Нама је важно да дође до решења. Наравно да намспомињање Резолуције 1244 непредстављапроблем зато што смо одлучили да се резолуција спомиње уз Косово у свимдокументима у оквиру ЕУ.

Председник Никола Саркози је после хапшења Ратка Младића рекао да је Србија корак ближе ка ЕУ, али Србија, ипак, није добила кандидатуру. Колико данас корака недостаје Србији да би добила кандидатуру?

Европски савет је 9. децембра прошле године усвојио врло одређене закључке којима се прецизира шта Србија треба да уради како би добила статус кандидата. Она мора да покаже залагање да се настави дијалог са Приштином, да примени споразуме који су постигнути у оквиру дијалога, укључујући и договор о интегрисаном управљању границама (административним линијама). Србија, такође, мора да покаже да се залаже да се пронађе договор о регионалној сарадњи, то јест, да допринесе да се нађе формула која би Косову омогућила да учествује на регионалним састанцима и у регионалним организацијама. Најзад, од Србије се очекује да активно сарађује како би се Еулексу и Кфору омогућило да извршавају своје мандате.

Понекад се чини да су ипак Србији испостављани стално нови услови што се може чути и од појединих чланова српске владе. Регионално представљање је био услов за датум почетка преговора, а не за кандидатуру?

Истина је да је ЕУ један врло комплексан механизам. До децембра је на столу био само један документ који је издала Европска комисија и тим документом је она препоручивала Савету Европе да Србији да статус кандидата под одређеним условима. Али препорука ЕК не обавезује 27 земаља чланица. Насупроттоме, закључци Европског савета су нешто што је свака од 27 земаља појединачно прихватила и стала иза тога. Истина је да су захтеви можда нешто већи, али сада се знају, врло су конкретни, ограниченогопсега, и обавезују свих 27 земаља чланица. И нико не може и неће да доноси нове и другачије захтеве од оних који су већ изложени у закључцима Европског савета.

Тонови који стижу из Немачке и неких других земаља ЕУ врло често се не поклапају. Кога Београд треба да слуша Брисел или Берлин?

Сви ставови ЕУ су резултат преговора и договора њених чланица. Оно што вама треба да буде смерница јесу закључци Европског савета од 9. децембра. Дакле, које год да су им биле стартне позиције, ово су закључци око којих је сагласно свих 27 држава ЕУ. То је оно што треба да гледате и када Европски савет буде донео одлуку на свом следећем заседању, за коју се искрено надамо да ће бити оно што жели Србија, то ће бити одлука која ће да обавезује свих 27 земаља.

Да ли ваша земља може да утиче на Немачку да овога пута каже „да” за кандидатуру Србије?

Закључци Европског савета представљају документ око кога су се сагласили највиши званичници двадесет седам земаља чланица. То значи да је у Европској унији нађен компромис између оних који су желели да иду брже и оних који то нису желели. Што се нас тиче, ми снажно подржавамо доделу статуса кандидата Србији и позивамо је да без одлагања учини оно што је неопходно како би Европски савет потврдио статус кандидата, а то је надохват руке.

Да ли и како на кандидатуру може да се одрази одржавање референдума у српским општинама на северу Косова?

С обзиром на то да Влада Србије није укључена у ову иницијативу, од које се и јавно оградила, мислим да не би требало да буде последица.

За Србију је важно да све земље региона уђу у ЕУ, али се истовремено чини да сте према нама строжи него према неким другим земљама, на пример према Хрватској која следеће године улази у ЕУ иако није у потпуности решила питање српских избеглица?

Не мислим да је то случај. Србија и Хрватска нису у истој ситуацији. Преговори са Хрватском су дуго трајали и још постоји систем контроле, односно надгледања који се примењује на Хрватску и то ће се примењивати док она заиста не уђе у ЕУ. Што се тиче избеглица, ми том питању поклањамо доста пажње. Знате да је Француска условила 1991. признање Хрватске гарантовањем права њеним мањинама. У оквиру ЕУ, Француска се, заједно са другим међународним донаторима, ангажовала око донаторске конференције за избеглице како би се финансирало решење проблема избеглица који се, између осталог, тиче и обнављања кућа у које би се они вратили. Ми смо врло свесни тог проблема и спремни смо да помогнемо.