Региони – нови Динкићев изборни адут

Рагион! То је нова еурека Млађана Динкића. То је замена за „тим експерата”,  „стабилан динар”, „враћање девизне штедње”, „Фијат у Застави”, „хиљаду евра за акције”…

Млађан Динкић поново показује да је један од политичара који непрекидно размишљају о политици. Суштински, за њега изборна утакмица никада не престаје, он је стално у изборној кампањи. Довољно је само погледати где је све по Србији био у последњих тридесетак дана, са ким се срео, чије проблеме решавао, шта је најављивао. Задовољан собом, Динкић је решио да политички поентира. У Крагујевцу је основао Унију региона. Присутни су били Верољуб Стевановић (Крагујевац), Бошко Ничић (Зајечар) филмски редитељ Горан Паскаљевић, један од оснивача Г17 Предраг Марковић и Мирко Тодоровић, власник компаније „Тодор”. Одсутни су били Миодраг Бабић, први човек Хемофарма, Расим Љајић, Сулејман Угљанин, Драган Марковић Палма, Мађари…

Шта ће Динкићу Унија региона? Неопходна му је зато што је он пре свега соло играч. Његов его није могао ни у ДС, ни у ДСС, ни у СПО, ни у Грађански савез. Зато је са Мирољубом Лабусом смислио Г17, експертски тим који се брзо показао као тројански коњ који га је угурао у владајућу елиту. Из првобитног тима Г17 готово да више нико није у игри, али је Динкић захваљујући тој фирми овако или онако непрекидно на власти од 2000. године.

Динкић зна да мора сам на изборима да прескочи цензус како би у коалицијама могао да тражи ресоре у којима ће моћи највише да показује и доказује своје способности. Коначно, лидер Г17 мора дуже од других да се загрева за изборе јер истраживања јавног мњења непрекидно показују ниске рејтинге његове странке. Бранко Радун, политички аналитичар, на питање да је Динкић показао снагу или слабост оснивањем Уније, јер није било Бабића, Угљанина, Љајића, каже: „С једне стране то је знак слабости јер мора да ојача странку у регионима. Идеја је да придобију јаке људе с локала и направе линк према Влади. Суштина је трговина. Одлука о Унији је мотивисана ниским рејтингом. Ово је начин да се пребаци цензус и да буду атрактивни за коалицију. Жељко Ивањи, посланик из Г17, каже да је Динкић показао снагу али да то није циљ. „Морате имати окупљене лидере око себе да бисте нешто променили.” Мирко Тодоровић каже да је тачно да их није било али да то не значи да их неће бити. „Да ли је Динкић показао слабост – не знам, али храброст јесте, нарочито у области фискалне политике. Динкић ради и греши.”

Тодоровић је члан ДС од 1990. године и не види да се његово присуство у Унији противи интересима ДС коју је помагао док није дошла на власт. Каже да за 20 година није имао никаквих проблема са било којом партијом на власти. Он је засад једини предузетник у Унији, али мисли да ће их доста стати иза тога.

Колико има опасности да људи доживе Унију као сервис за решавање проблема у фабрикама или насељима? С једне стране немогуће је испунити бројна очекивања, а с друге ће стићи оптужба да Унија корумпира гласаче. Тодоровић каже да опасност постоји, „али да кажем да тога неће бити – не могу.” За Радуна је ово једна врста отвореног тендера за куповину подршке. „Показало се да Г17 није баш ефикасно предузеће с обзиром на то колико троше на кампање. Али до сада им је било довољно да пређу цензус, па и сада, и већ ће се некако наћи у Влади.” Ивањи каже да ће то зависити од резултата Уније. „Локалне лидере окупљамо да би децентрализовали државу.”

Један од оснивача је рекао да Унија треба да се окрене личним проблемима а не причи о Косову или трагикомичном усвајању резолуције о Сребреници. Да ли је то добра платформа? За Радуна то није озбиљна политика. „То је само реторика, не говори о правим намерама. Динкић је дуго на власти и знамо његову политику, а други играчи су ситни.” Али, не поручује ли тај став оно што је Г17 говорио раније: ми нисмо политичари, ми смо експерти који решавају проблеме? Радун каже да је та порука потрошена. „Показало се да су политичари, а показало се и какви су експерти. Као владајућа странка могу да утичу на медије, а неколико процената није тешко добити скупом кампањом.”

Претпоставка је да ће се рачуни регионалних лидера и привредника у Унији више контролисати. Тражиће се и најмањи доказ да имају привилегије у трошењу буџетског новца односно приступа разним фондовима, домаћим и страним? Ивањи каже: „Основани су независни органи који треба о томе да кажу свој суд, а не опозиција, независни аналитичари или неки медији, јер ми желимо општинама да пренесемо имовину.”

Томислав Николић мисли да ће наредни избори бити чистилиште за многе странке. Каква је судбина Г17? Има ли резервну опцију ако не пређе цензус? „И када су аналитичари предвиђали да нећемо прећи цензус, ми смо прелазили. Ми не постављамо то питање”, каже Ивањи.  

Бранко Радун: Идеја је да придобију јаке људе с локала и направе линк према Влади

Мирко Тодоровић: Мислим да ће доста предузетника стати иза Уније

Жељко Ивањи: И када су аналитичари предвиђали да нећемо прећи цензус, ми смо прелазили