Национални савет за децентрализацију требало би данас да размотри Предлог структуре стратегије децентрализације Републике Србије, који је израдила стручна група, а на основу које би Србија у будућности требало да добије нове облике територијалне организације. О томе колико ће их тачно бити, какве ће надлежности имати и да ли ће на крају овог процеса Србија добити регионе, субрегионе или чак и нове покрајине тек ће се разговарати уколико Национални савет, саНенадом Чанком на челу, усвоји предлог експертске групе.

Александар Попов, координатор стручне групе, каже да се данас усваја само оквир за будући рад и да ће се конкретна решења тек тражити. Ипак, како каже, разрешена је најозбиљнија дилема са којом су чланови група на почетку овог процеса морали да се суоче – да ли ће решења тражити у оквиру постојећег Устава и закона. „Закључено је да је тај оквир тесан и да не омогућава стварну децентрализацију. Зато ћемо када изградимо стратегију, видети шта нам даље ваља чинити, па ако је потребно да се мења Устав”, објашњава Попов.

Ниш:потписи за подршку децентрализацији Фото Бета

Друга ствар о којој се у оквиру групе разговарало јесте, како каже, и концепт асиметричне децентрализације коју предлаже један број чланова групе.

„Регије које би биле формиране у осталом делу Србије немају никаква слична искуства ни традицију и бар за почетак не би требало да имају исте надлежности као рецимо АП Војводина”, објашњава Александар Попов и додаје да је један од предлога који су се чули да Србија буде подељена на три нивоа власти – државу, регионе (који би имали до три милиона становника) и области, односно субрегионе.

До коначних решења по свему судећи биће потребно још много усаглашавања будући да странке у Србији веома различито гледају на процес децентрализације, а нарочито уколико би то подразумевало промену Устава.

„Треба успоставити средњи ниво власти, али неопходно је наћи модалитет и оквир који неће дестабилизовати Србију, с обзиром на то да имамо различито историјско искуство и политичке прилике у појединим деловима Србије, али и различите административне капацитете органа локалне самоуправе или државне управе који би требало и да преузму овлашћења која би носио средњи ниво власти. Сада имамо недовршену децентрализацију, јер је Војводина добила средњи ниво власти, Београд има све административне капацитете и претпоставке да буде регија са средњим нивоом власти”, каже члан стручне групе и посланик ДС-а Бошко Ристић.

На питање да ли је у том процесу нужно стварање нових покрајина, Ристић каже да верује да није. Он додаје и да наш Устав „препознаје и могућност да створимо оно што немамо”.

Члан Националног савета за децентрализацију и потпредседник странке Заједно за Шумадију Саша Миленић каже да је вероватно најделикатније питање у изради стратегије децентрализације питање промене Устава: „Моја странка се залаже за промену Устава и мислим да је добро што ће израда стратегије децентрализације и процес измене Устава тећи упоредо”. Он каже да не верује да ће на крају тог процеса Србија добити нове покрајине мада ни то није немогуће. Миленић додаје и да тек предстоје озбиљна усаглашавања око тога какав ће бити положај Војводине у односу на новоформиране регионе.

Председник Јединствене Србије и такође члан овог савета Драган Марковић Палма против је и образовања нових покрајина и промене Устава: „На референдум за доношење Устава је изашло 90 одсто грађана и гласало за њега, двотрећинска већина га је подржала у парламенту, према томе – Устав је какав јесте, можда и мени нешто у њему не одговара, али мора да се поштује”.

„Кад се ради о Ненаду Чанку и ономе шта он ради ту немам никакву дилему, мислим да ће све што он буде предузео имати директну штету по Србију, јер је води у оквире које је имала 1912. године”, истиче заменик председника Српске радикалне странке Драган Тодоровић.

Г. Новаковић

М. Чекеревац