„Папа Бенедикт био је одушевљен поклоном који му је уручио председник Републике Србије када је у новембру био у посети Ватикану. И председницима Мађарске и Словеније допали су се поклони који промовишу стару традицију Србије” каже Јасмина Стојанов, шеф прес службе председника републике.

Папи БенедиктуШеснаестом председник републике Борис Тадић је предао велику илуминацију из колекције Мотиви српске средњовековне баштине – Мирослављево јеванђеље. То је најстарији рукопис на црквеном старословенском језику, сачуван је 181 страни, а једна која недостаје 165. чува се у Народној библиотеци у Санктпетербургу. Текст има 296 минијатура и украсних иницијала рађених пером и осликаних четкицом у црвеној, зеленој, жутој и златној боји. На цртежима доминирају романски са елементима ране готике. Страну из јеванђела урадила је уметница Марија Јовановић, на ручно рађеној хартији и ставила је у рам, од липовог дрвета у дуборезу, који је такође ручно рађен.

Бојана Латић, координатор за послове протокола председника републике, објашњава да се труде да сви поклони промовишу државу и да одговарају функцији онога коме се поклања и да не буду скупи. „Зато је ангажована Марија Јовановић, уметница која ручно ради поклоне”.

Кардинал Бартоне је добио средњу илуминацију из колекције Мотиви српске средњовековне баштине – Мирослава Граматика из 15. века, а шеф кабинета папе Бенедикта свећњак из исте колекције од липовог дрвета у дуборезу који је ручно рађен.

Председнику Италије Ђорђу Наполитану председник републике поклонио је средњу илуминацију са страницом из Мирослављевог јеванђеља, а премијеру Силвиу Берлусконију велику илуминацију такође из колекције Мотиви српске средњовековне баштине – Душанов законик. Оригинал законика није сачуван, а мотив је рађен на основу Призренског записа из 15. века, и то тако што је уметница модификовала прву страну, али је она остала препознатљива. Председник италијанског парламента добио је двојезичну монографију „Лепе шуме Србије”.

„Поклањање књига увек је проблем јер их нема много. На пример, књига „Двеста година српске државности” врло је упадљива и мора се водити рачуна да се иста књига не поклони председнику и премијеру или министру. Ова књига је иначе много пута коришћена као поклон”, каже Бојана Латић. „Већина књига је на енглеском језику, али и то је проблем јер било би добро да их има и на француском, немачком или шпанском језику. Једна од таквих која је штампана на три језика – енглеском, немачком и француском је фотомонографија Драгољуба Замуровића великог формата у боји „Србија – дунавски слив”. Поклањају се и књиге „Србија, земља, људи, живот и обичаји” Петра Влаховића, „Културна ризница Србије” групе аутора у издању Јована Јањићијевића, „Србија између истока и запада” истог издавача, фотомонографија Милене Павловић Барили и Богородица Љевишка на два језика, енглеском и српском. Сада се често поклања луксузна књига на енглеском језику „Србија” издата 2007. године, аутор пројекта је Ивана Николенџић, а текст је писала група аутора. На првој страни је фотографија Бабиног зуба, а на последњој Лепенског вира.

„Ствар је процене шта коме поклонити и у ком тренутку. Постоје различите димензије поклона јер се они деле у зависности од функције. О суми која се одваја за поклоне брине рачуноводство, а ми се према њој равнамо. Незгодно је то што се предлог за буџет даје на почетку године а не зна се у колико ће посета ићи председник републике. На списку су и ситни протоколарни поклони, јер је протокол задужен за боравак гостију. То је заиста нешто ситно, али лепа је пажња. То може бити и бомбонијера”, каже наша саговорница.

Управо је Протокол најчешће задужен и за предају поклона, мада понекад то чини и гост. Дакле, протоколи размене поклоне, а они који их примају могу накнадно да их виде. У случају папе Бенедикта Шеснаестог било је другачије, председник Тадић му је уручио поклон.

Да поклони нису скупи као некада потврђује и то што је папа председнику Србије поклонио своју официјелну медаљу са ликом у кожној белој кутији, румунски председник се одлучио за књигу, а Максим Ферхаген, министар спољних послова Холандије, донео је минијатурну скулптуру жене поред бицикла са кученцетом у корпи и букетом цвећа у руци.

Ивана Анојчић