ИНТЕРВЈУ
Евентуално непотписивање гасног аранжмана довело би у питање добре односе са Руском Федерацијом, сматра Војислав Коштуница, председник Демократске странке Србије. Он подсећа да је Русија све време постојано подржавала Србију у њеном залагању да одбрани не само свој територијални интегритет него и темељне принципе на којима почива међународни поредак. Са ЕУ, како каже, имамо проблем пред којим влада затвара очи, а то је признање независности Косова.

Због тог вашег става многи су споразум са Русијом тумачили као знак захвалности за руску одбрану Космета?

То су две различите ствари. Подршка Русије Србији почела је увелико пре него што су почели преговори о гасном споразуму.

Русија је на тај начин штитила и неке своје интересе?

Сви штите своје интересе, с тим што неки штите своје интересе до својих граница, а неки штите своје интересе по целом свету, то је једна врло велика разлика. Једни штите међународно право, а други зарад својих интереса крше међународно право.

Мислите да не претеже политички над економским моментом?

Овај споразум има највећи економски значај за Србију. А и економски и политички интерес Србије је да има добру сарадњу са што ширим кругом земаља, а не да се наша земља учини несамосталном или зависном од сарадње само са једним кругом земаља. То ниједна држава себи не сме да допусти. Европске земље ту врсту неравнотеже у сарадњи ни на који начин не допуштају и резултат свега тога је да неке од тих земаља имају изузетно висок степен сарадње са Русијом у чему им се Србија не може ни примаћи.

Да ли то значи да су они који се у Србији противе споразуму под спољашњим утицајем и притиском?

Откако је почело да се ради на споразуму са Русијом видимо настојања да се тај споразум доведе у питање. Споразум је потписан у присуству највиших званичника, али, што је још важније, њега је ратификовало 214 посланика, и сада је то закон који је изгласан у Скупштине Србије и који се мора поштовати. Потпуно је јасно да воља народа стоји иза тога споразума. За некога ко то оспорава може се помислити да има неки озбиљан разлог да тај споразум доведе у питање, да нешто што народ хоће преко својих представника доведе у питање. Да ли је реч о интересима или једној врсти предрасуда која постоји и код нас и на Западу о томе да је Русија оно што је била у време Совјетског Савеза, нећу у то да улазим. Сада је кључно питање да ли ћемо поштовати вољу народа или нећемо поштовати вољу народа, хоћемо ли поштовати закон и понашати се као озбиљна држава или не.

Да ли се очекивана продаја НИС-а Русима и застој европских интеграција могу тумачити као заокрет спољне политике Србије од Брисела ка Москви?

То се сигурно не може тако тумачити, јер Србија има и интерес и развијене односе и са Русијом и са ЕУ. Најбољи начин да се докаже неодрживост тврдње да се ради о заокрету спољне политике је да се вратимо мало уназад, да се подсетимо да су преговори о споразуму о сарадњи у области гасне и нафтне привреде са Русијом почели још крајем 2007. године, а да је тек 29. априла 2008. године потписан Споразум о стабилизацији и придруживању. Према томе сам редослед догађаја говори да се ради о два потпуно одвојена процеса. Најзад, најбољи доказ да је та тврдња неодржива јесу многе земље чланице ЕУ које имају тај аранжман о енергетској сарадњи са Русијом. Поменимо само Бугарску и Грчку.

Споразум са Русијом подржавају странке бившег режима, да ли проевропски бирачи то могу да схвате као повратак на старе стазе?

Не видим зашто би економска сарадња која продубљује и политичку сарадњу са Русијом, са којом и ЕУ сарађује, могла да представља проблем за бираче у Србији. То не представља проблем за бираче у Немачкој, Италији, Француској који имају интерес да њихове државе сарађују са Русијом. Не видим зашто би Србија у том погледу била изузетак и зашто би у Србији могло бити нешто спорно што није спорно у свести грађана малтене свих чланица ЕУ.

Да ли су могући истовремено добри односи са Русијом, ЕУ и САД?

Србија би требало да има такве односе и тако је било до 17. фебруара и проглашења једностране независности Косова и признања те независности од више чланица ЕУ и САД. Ту је проблем настао, ту је једина сметња у нечему што су потпуно добри односи. При томе неодговорношћу наших званичника о том питању се са ЕУ пре потписивања ССП-а није ни разговарало. Идеално је да постоји та равнотежа. Србија свакако има и интерес и добру вољу да успостави најбоље могуће односе, а да друге две стране пронађу начин да поштују целовитост Србије што им је међународна обавеза.