Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Санкционисаћемо свако прикривање донатора у кампањи

Санкционисаћемо свако прикривање донатора у кампањи

Ових дана Агенција за борбу против корупције требало би да има резултате „истраге” против седам странака (СНС, ЛДП, СДП, СДА, СДПС, Коалиција за Шумадију, укључујући и УРС, као удружење грађана) које су у поступку провере због сумњи да су спровеле изборне активности када то није дозвољено, као и због недозвољеног трошења и преливања средстава између странке и невладиних организација (НВО). Ако агенција утврди да су неке од ових странака повредиле закон поднеће захтев за покретање прекршајног поступка. Какви год налази да буду, јавност ће бити обавештена, објашњава за „Политику” директорка агенције Зорана Марковић.

– Није спорно да смо отворили поступак за проверу неколико странака које су се бавиле хуманитарном активношћу и ту заиста ригорозно и стриктно нећемо дозволити ниједном политичком субјекту да се, од када је ступио на снагу нови закон, бави хуманитарним активностима јер то не спада у политичку делатност.

То значи да је концерт за помоћ Јапану који је организовао СНС споран?

Апсолутно је споран.

И градња кућа у Краљеву?

Спорна. То су све отворени поступци. Градња кућа у Краљеву, хуманитарни концерт за Јапан, има хуманитарних активности исанџачких странака...

СДА и СДП?

Јесте. Све то је у поступку провере, јер нисмо сигурни да ли су то они само тако назвали, а да то у својој суштини није, или то у својој суштини јесте, а они то нису тако назвали, или нико од њих то није тако назвао али је у медијима тако перципирано па презентовано јавности.

И ако је хуманитарна активност, значи није дозвољена?

Тачно. Није на нама да делимо савете о томе али, ако жели, политичка странка може да позове своје чланство или грађане да помогну. Али не може то да организује, да буде посредник у том послу. И не може са њеног рачуна да буду плаћени кућа, огрев, кров, компјутер, школовање за дете, лекарски прегледи, књиге, брашно – ништа од свега онога што је по претходном закону било толико распрострањено.

Партијама преостаје само да формирају невладине организације?

Странкама преостаје да се баве политичком активношћу. Оне могу да оснивају НВО, то није забрањено, али не смеју да пребацују средства са рачуна једна другој. И ту се негде крије цео проблем око јавних активности УРС-а, зато што је регистрован као удружење грађана, а бави се политичком промоцијом и, при том, у документацији имате један сплет активности између којих се смењује УРС и странка Г 17 плус. И то је, с наше тачке гледишта, потпуно спорна симбиоза која мора да се разјасни – шта је ко радио и шта је ко платио.

Најкасније у марту почиње званична кампања. Шта партије неће смети да раде?

Кад почне кампања могу да раде све, наравно у складу са законом. У кампањи није дозвољено прикривати изворе финансирања и начин трошења, јер ће финансијски извештај о трошковима кампање бити предмет озбиљне анализе.

Очекујете ли проблеме у вези са финансирањем кампања? Недавно сте саопштили да је само пет странака објавило спискове својих донатора.

Видећемо. Ми ћемо тек кроз поступак контроле моћи да кажемо с којим степеном озбиљности су странке прихватиле нове одредбе. Санкционисаће се свако прикривање даваоца прилога. Оно што је било устаљена пракса – давање странци аутобуса, аутомобила, телефона, бесплатно штампање материјала... дозвољено је и даље, али све мора да се евидентира. И јако је важно да се и новчани и неновчани прилози сабирају зато што постоје лимити које физичко и правно лице може да да (заредован рад правно лице може годишњеда да странци 70.000 евра у динарској противвредности, односно 140.000 евра у изборној години, а физичко лице 7.000 евра, односно двоструко више у кампањи).

Процесуирана је само једна ваша пријава. Колико је поступака требало да буде завршено?

Поднето је око десет прекршајних пријава против функционера у погледу пријављивања имовине. Општи утисак агенције, после две године рада, јесте да се функционери, бар када се тиче примене одредаба које се односе само на њих, максимално труде да не дођу у зону кажњавања. И то је велики помак. Али проблем је што одуговлачење судских поступака, били они прекршајни, били кривични или у управном суду, заиста рађа сумњу и, пре свега, ствара лошу атмосферу око особе против које се води поступак. И судови би требало да воде рачуна о томе. Наши судови су познати по спорости и видећемо да ли ће ова реформа коначно дати неки резултат и у том делу. Поднете су и две кривичне пријаве због прикривања имовине.

О коме је реч?

Провером смо закључили да лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић својом документацијом коју је доставио и изјашњењем није отклонио сумњу и ми смо то предали суду да утврђује, јер то је сада питање које подразумева истражне радње на које агенција нема право. У другом случају је реч о директору Института за онкологију Ненаду Боројевићу против кога је полиција поднела кривичну пријаву јер је већ водила истрагу. Тражила је од нас податке о имовинском извештају, обавестила нас је да имају другачије податке, и ми смо се сагласили да се поднесе кривична пријава.

------------------------------------------

Два судска случаја

Седам прекршајних пријава поднетих по старом закону против странака због недостављања финансијских извештаја за ванредне локалне изборе из 2010. године – још није решено. Две јесу, али на „посебан” начин.

Прекршајна пријава која је поднета против Јединствене Србије прекршајном суду у Београду прослеђена је после неколико месеци суду у Јагодини, пошто се први суд огласио ненадлежним јер је ЈС регистрован у Јагодини. После још неколико месеци јагодински суд каже да је прекршај настао у Београду и враћа предмет. Пошто су се два суда огласила ненадлежним, Виши прекршајни суд је после неколико месеци рекао да је надлежан суд у Београду. Предмет је у том суду опет „одлежао” месец-два, истекла је година дана и пријава је одбачена због застарелости.

У случају пријаве против СРС-а због допунских избора у Жабљу, прекршајни суд у Београду је нашао да агенција није овлашћeна да поднесе прекршајну пријаву и одбацио је.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.