Сезона страначких „прелетања”

Ни годину дана после избора трусно српско политичко тле се, очигледно, још није смирило. Велики политички трансфери на републичком нивоу попут преласка целе Народне партије Маје Гојковић у Српску напредну странку или одвајање дела посланика Демократске странке у засебну посланичку групу коју је формирао Душан Петровић су, за сада, завршени, али преласци на локалном нивоа наставља се несмањеним темпом.

Извршни одбор Демократске странке Србије пре два дана искључио је из чланства досадашњег председника ужичког одбора Тихомира Петковића због гласина о његовом преласку у другу политичку странку. Он је гласине демантовао наводећи, преноси Танјуг, да је реч о томе, да је у последња два месеца позиван „од дела руководства једне велике странке” да пређе у њене редове како би „вршећи неку од одговорних функција” допринео бољем функционисању града.

И ДС је управо остао без једног од општинских челника. Владица Димитров, в. д. председника општинског одбора ДС-а у Димитровграду прешао је у СНС и именован је за повереника те партије у овој општини. Куриозитет овог случаја је у томе што је Димитров два дана формално био на челу општинских одбора обе странке. Како преноси лист „Јужне вести”, Димитров који је пре уласка у ДС био члан ДСС-а, на дан када је именован за повереника СНС-а на седници локалне скупштине заступао је ставове ДС-а.

„ДС сам практично напустио још пре два месеца. СНС је у Димитровграду кадровски слаба, а та странка бори се за бољи живот грађана са циљевима којима тежим”, објаснио је Димитров за „Јужне вести”.

Чињеницу да је своје редове највише појачао СНС, професор Владимир Гоати објашњава тиме што је реч о странци која је дванаест година била ван власти.

„У Енглеској кажу да када партија трећи пут изгуби изборе, односно када је десетак година у опозицији, она изгуби управљачку способност јер јој недостају кадрови за кључне послове. Њени људи су отишли на другу страну и странка мора да узима од другог. На локалном нивоу још је мањи избор кадрова”, истиче Гоати објашњавајући мотиве странака да прихватају „прелетаче”.  

И Либерално-демократска партија је пре два месеца добила појачање и то из ДС-а у Краљеву, али се ових дана испоставило да је тај аранжман проблематичан. Љубиша Симовић, бивши градоначелник Краљева, прешао је у ЛДП зато што је то странка „коју од оснивања прати доследност у политици и програму”. Он је пре две недеље са већом групом осумњичених ухапшен због проневере милион евра намењених помоћи жртвама земљотреса у овом граду.

Некако у исто време када је партији приступио Симовић, из ЛДП је у ДС отишао познати функционер из Војводине Миливоје Вребалов. Актуелни потпредседник Скупштине Војводине и некадашњи градоначелник Новог Бечеја свој чин је објаснио тиме да у ДС-у може „неупоредиво више да уради на побољшању живота грађана.”

Чешћи су ипак преласци ка владајућим партијама, понајвише у СНС. У Деспотовцу су почетком јануара четири одборнице ДС-а прешле у СНС, чиме је промењена власт у тој општини. Док су се одборнице буквално скривале од бивших страначких колега бесних због губитка власти, централе странака у Београду размењивале су тешке речи због оптужби за поткупљивање одборника у овом случају.

Колико су збивања на локалу непредвидива говори и случај одборнице из Зрењанина Светлане Ђајић која је крајем прошле године само три дана провела у ЛСВ-у да би се онда вратила у матични СНС. Новинарима је само рекла „да су се околности промениле” и да ће се о томе саопштењем огласити „њена странка”.

Није познато да ли је о томе реч у овом случају, али Гоати указује да партијски апарат тешко прима „падобранце”, односно придошлице из других партија. Људи, каже, врло лоше реагују на некога ко уђе у партију и добије одмах неку високу функцију.

„Стари партијски кадрови одбацују те који су доведени споља, постоји тихи рат између старих и нових. Шансе да напредују имају само неки који су израсли у партији”, објашњава Гоати и додаје да у развијеним демократијама није могуће да неко одмах по уласку у нову партију заузме високу позицију.

Оно што наше прилике разликује од оних у поменутим развијеним демократијама је слаба партијска идентификација, односно спремност да се ради у корист партије и када она није на власти. Када дође до промене власти, каже, то је добра прилика да једна странка види колико стварно има чланова.

„Наш човек углавном нема чврст став о својој партији, веза између њега и странке није права и интензивна, то нису прави звездаши или партизановци. Поред тога, идеолошка дистанца међу странкама је много мања и то олакшава прелажење из партије у партију”, закључује Гоати.