Самосталном синдикату је доста „донкихотовске борбе” са влашћу и послодавцима. Показало се да дијалог и улични протести не дају неке посебне резултате и потребан је неки додатни облик борбе, али много жешћи. Овако Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, образлаже зашто у овом синдикату размишљају о евентуалном прерастању у партију и учешћу на наредним изборима. Уосталом, како каже, политички су се активирали и пензионери кроз своју странку која је део владајуће коалиције, а и послодавци најављују нешто слично.

„У Скупштини се руке дижу по аутоматизму и тако усвајају многи закони који нису у интересу радника. У протеклих десетак година се смишљено, полако, тенденциозно закида на радничким правима. Показало се да класични облици борбе више нису довољни.

На примеру Грчке видимо да чак и протести који су врло масовни не дају неке посебне резултате”, објашњава Орбовић.

Ова идеја која је из Самосталног синдиката „лансирана” још пре неколико месеци, углавном је наишла на подозрење и критике у јавности док су мишљења колега у другим синдикалним централама подељена.

И док је председник УГС „Независност” Бранислав Чанак критички настројен према најавама колеге Орбовића, председница АСНС-а Ранка Савић каже да њима та идеја уопште није страна.

„Улазак синдиката у политику? То се у историји никада није десило и не знам зашто би се то у Србији десило. Догађало се да синдикат оснује партију, али не претварајући себе у партију. Проблем је, међутим, што је то било последњи пут у 19. веку”, овако Бранислав Чанак, председник УГС „Независност”, коментарише Орбовићеве намере.

Према његовим речима, када неко прави странку мора да свом чланству јасно и гласно каже да то ради зато што су га изневерили неки људи и да каже поименце који и када. Али ако ништа не каже, а прави странку, једино што може да се помисли јесте да то ради по налогу оних које није навео како би се увећала забуна на политичком пољу уочи избора, односно да би се вода још више замутила и тиме олакшао лов у мутном.

Иако нема ништа против политичког ангажмана Самосталног синдиката, Ранка Савић каже да у ствари не зна шта овај синдикат хоће.

„Час најављују да ће основати своју странку, час да ће некога подржати. У овако тешким временима по раднике Србије синдикат не може да буде неми посматрач и да се по жељи владе бавимо радноправном заштитом, а са друге стране се свакодневно суочава са минирањем од стране те исте владе ”, објашњава председница АСНС-а.

Из власти, како каже, стално синдикатима саопштавају да их има двадесет хиљада, а не кажу ко је крив за такву ситуацију. „Ако имате такав закон о раду који предвиђа да сваки синдикат мора да се региструје нормално је да нас има толико, али су сви ти синдикати у оквиру неких централа. АСНС има 2032 регистрована синдиката, значи 2032 председника, 2032 жиро-рачуна и толико печата”, прича Ранка Савић.

Она такође каже да ће њен синдикат, као што је то радио и на прошлим изборима, дати подршку једној партији, „што раде сви синдикати у Европи и у свету”. Када неко има 170.000 чланова као они, не може, како каже, да буде аполитичан.

„За сада имамо у виду три странке, али се још нисмо одлучили. На прошлим изборима смо подржали Демократску странку, али нисмо задовољни како су нас они заступали у протеклом периоду. АСНС је доказиво (представници ДС знају шта то значи) овој странци донео 112.000 гласова”, објашњава Ранка Савић, а на питање да ли то онда значи да ДС овога пута неће добити њихов глас каже да се може „извући закључак, али да ипак није ништа закуцано”.

Представници Самосталног синдиката тврде да ни код њих није ништа „закуцано” . Недавно су имали састанак са челницима Српске напредне странке, а најављују да ће разговарати и са другима. Орбовић, додуше, каже да не крије да би прве разговоре о партнерству повели управо са СНС ако одлуче да се политички активирају.

„Свесни смо да не можемо добити већину гласова. Али се са одређеним процентом гласова у парламенту ипак могу постићи одређени ефекти”, оцењује Орбовић.

Бранислав Чанак, међутим, каже да је за оно што планира Орбовић потребно две трећине гласова, односно већина у парламенту. Јер, ако нема већину мора да направи са неким дил, а тај неко ће тражити да се не рашчишћава тамо где је он заинтересован. Онда Орбовић мора да се окрене неком другом па и тај има неки интерес. И тако да би се задовољили коалициони интереси ништа не може да се уради.

И социолог Милан Николић сматра да су мали изгледи на успех синдиката у политичком животу. Синдикални лидери су, према његовим речима, показали да су веома слаби, неспособни да сарађују, да направе јаке и велике синдикате и да организују и армију незапослених.

„Синдикалци уопште не комуницирају међусобно, не уче на туђим искуствима, стално понављају исте грешке. Не координирају своје напоре, неко у клин, неко у плочу . Сад имају идеју о уласку у политику што само значи да нити шта знају нити шта уче и да су, на крају, потпуно неспособни”, сматра Николић.

Он као пример за то што тврди наводи чињеницу да синдикати нису успели да продру у приватне фирме које бране синдикално организовање. „Кажу да је тамо забрањено синдикално организовање и они кажу: ’добро‘ – и оду даље. Али приватници немају право да забране радницима синдикално организовање. У политици ће тек да упрскају ствар, али можда им то треба како би схватили да морају да се држе свог домена, али морају и ту да буду добри”, оцењује Николић.

--------------------------------------------------------------------------------

Шта су урадили за своје чланство

СССС: На ово питање Орбовић одговара да су покушали да што је могуће више утичу на законску регулативу те да су тако имали 31 примедбу на Закон о раду, од чега је 29 прихваћено. И поред тога, тврди, ниво радничких права је спуштен у односу на протекли период. Закидања на правима има и у Закону о пензијском и инвалидском осигурању, колективним уговорима везано за рад на одређено време.

„УГС“Независност“: Бранислав Чанак тврди да суиспали наивни јер су мислили да раде заједно са осталим синдикатима. А пошто нису привилеговани као Самостални синдикат већ се боре за голи опстанак сконцентрисали су се на решавање појединачних случајева.

„Свакодневно када нам неко дође ко је добио отказ правна служба ’Независности‘ ступа у акцију и ту имамо доста успеха. То је суштина синдиката, штитимо чланство, то смо радили од првог дана. Никада нисмо давали полутке, не организујемо радничке игре”, објашњава Чанак.

АСНС: Ранка Савић, пак, каже да нико од синдиката не може да се похвали неким великим резултатима, самим тим Србија има милионску армију незапослених. Зато, како истиче, нико нема морално право да говори да су резултати посебно велики.

„Прошле године смо вратили на посао 1280 радника који су незаконито добили отказ. Поносим се и предлогом економских и социјалних мера које смо доставили и председнику и влади и 40-50 одсто наших предлога је ушло у предлог мера владе. Али сви ти резултати нису довољни јер нема синдикалног јединства”, каже Ранка Савић.