За доношење декларације о Космету потребно је обезбедити што шири консензус, реченица је коју најчешће понављају и власт и опозиција, али у овом тренутку консензуса нема ни у оквиру владајуће коалиције. То је и разлог што се још не зна када би Скупштина Србије могла да одржи седницу на којој би се расправљало о документу на коме влада увелико ради, а тренутно је „прилично озбиљно у оптицају субота, 12. новембар”.

За доношење декларације довољна је проста већина, што значи да она може да буде усвојена и са 64 гласа, под условом да је у сали присутно 126 посланика, али, како су нам незванично рекли у владајућој коалицији, „није ствар у томе да нешто што је национално питање буде тек некако усвојено, већ да што већи број свих посланика гласа за то”. Владајућа коалиција не може да рачуна на најмање 14 гласова, пошто четири посланика СПО-а неће гласати за декларацију, за коју кажу да се њоме „подржава погрешна политика према Косову”, четири посланика СВМ-а биће, као и увек до сада уздржани, пет посланика ЛСВ-а су против, а Бошњак Есад Џуџевић је замрзао свој посланички мандат, па не учествује у раду. Додатни проблем за владајућу коалицију је, овај пут, врло оштро иступање представника СПО-а у јавности и захтевање од владе да „не жртвује европску будућност Србије, због погрешне политике према КиМ”. Посланици ЛСВ-а, на пример, никада до сада нису гласали ни за једну косовску декларацију, неће, како каже Александра Јерков, ни сада и додаје „не видим зашто би то био проблем кад никада до сада није био проблем”.

Јерков је у праву да то „солистичко гласање” до сада није било проблем, али све владајуће коалиције, као и ова садашња увек су до сада могле да рачунају на већину гласова из опозиције, а овог пута ни опозиционари нису баш ради да подрже текст који власт припрема. Осим тога, како нам је рекао један представник скупштинске већине, „све и да опозиција гласа, није баш свеједно да толико посланика владајуће коалиције буде супротстављено у вези са једним питањем од државног интереса, јер то практично значи да влада нема већину за политику коју води”. 

Јуче је било немогуће наћи некога из главних странака владајуће коалиције, да каже било шта о декларацији и седници парламента на којој ће се о њој расправљати.

Ни опозиционари нису били ништа предусретљивији, осим ДСС-а који је изашао са предлогом своје декларације. У СНС-у нисмо пронашли саговорника, а лидер странке Томислав Николић, у интервјуу за наш лист пре два дана, је рекао „први пут може се догодити да посланици који мене питају шта да раде, не гласају за један такав документ, ако он не буде садржао конкретне мере”. Радикали, који су увек гласали за сваку декларацију о КиМ, кажу, врло кратко, да ће одлучити како ће гласати кад виде шта влада нуди. ЛДП тражи, заједно са СПО, преокрет и „одрицање од погрешне политике према КиМ”, али ЛДП ни до сада никада није подржао ниједну косовску декларацију.

Слободан Самарџић, потпредседник ДСС-а, рекао је да ће та странка инсистирати да њен предлог „буде равноправан са осталим предлозима који се могу наћи пред парламентом, ако се не прихвати као декларација, прихватиће се као амандман на владину декларацију”. ДСС, између осталог, тражи „започињање нових преговора о Косову у организацији СБ УН, подршку протестима Срба на Јарињу и Брњаку, стављање ван снаге свих договора у вези са слободом кретања људи и робе који су постигнути у оквиру дијалога представника владе и нелегалних институција Косова…”. У тексту декларације коју влада припрема, међутим, предлаже се да парламент подржи све досадашње постигнуте споразуме Београда и Приштине.

Треба, ипак, рећи да су опозиционари и до сада имали примедбе на владине предлоге, али су гласали за косовске декларације. Последња декларација која је усвојена 31. јула ове године изгласана је са 181 гласом „за”, а поред владајуће коалиције, подржали су је опозиционари из СРС-а, СНС-а и НС-а. Треба, такође, рећи да су неке декларације претходних година усвајане увек са више од 200 посланичких гласова.

М. Чекеревац

----------------------------------------------------------------------------------------------

У четвртак влада би могла да усвоји декларацију о Косову

Потпредседница и посланица Демократске странке у Скупштини Србије Јелена Триван изјавила је јутрос да очекује да влада у четвртак усвоји декларацију о Косову и Метохији која би се затим пред посланицима нашла у суботу 12. новембра.

Декларација је у фази припрема и консултација, а пошто је усвоји влада, о њој би се консултовале и посланичке групе, што је важно јер то питање тражи шири консензус него што је проста већина, рекла је Триван РТС-у.

Она је изразила уверење да ће до 12. новембра бити обављене све потребне консултације у владајућој већини и са опозицијом.

Триванова је рекла да декларација још није дошла до парламентараца, који су тражили да се с обзиром на новонасталу ситуацију, нарочито на северу Косова влада изјасни о тим проблемима и о насиљу које се догодило и о нелегалном једностраном заузимању прелаза, а са друге стране и о наставку дијалога.

Триванова је оценила да то што опозиција захтева није баш најјасније, јер то што нема Декларације не значи да влада нема политику о Косову, а нарочито не значи да ту политику није учинила јавном и да није разговарала и са опозицијом и позицијом.

Влада је неколико пута у последњих месец дана представила све активности које се обављају везане за решење тренутног проблема на северу Косова, а одржане су и седнице скупштинских одбора за безбедност и за Косово и Метохију, подсетила је Триван.

Уколико иза те позиције стоји захтев да се промени државна политика о Косову, то је политички захтев за који опозиција мора да нађе већину, каже Триван.

Она је подсетила да је Косово одувек било питање високог емотивног набоја, али да су досадашње скупштинске дебате увек биле разумне, одмерене и завршавале се широким договором.

Триван је додала да жели да верује да ће тако бити и овога пута, без обзира на предизборну атмосферу и да се она неће осетити, ни да ће питање Косова бити експлоатисано за такве намене.

Триван је рекла да би парламент после ове декларације када те послове заврши могао да се фокусира на оно што је такође његова делатност, а што није имао прилике да ради.

Парламент се није у довољној мери бавио контролном функцијом, односно контролисањем спровођења закона и резултата независних тела које је Скупштина основала и „контролом извршне власти по дубини”, рекла је она.

Скупштина ће имати времена да обавља и ту функцију и да ради на унутрашњем уређењу парламента, јер је тек донет закон о скупштини и тек је добила аутономни буџет и тек се конституише на начин на који су то европски парламенти урадили пре много година, најавила је Триван.

Танјуг