За успех међународне конференције о европској будућности Балкана која се одржава 20. марта на Брду код Крања било би јако важно да на њој учествује и председник Србије Борис Тадић. То би, како за „Политику” каже Јадранка Штурм-Коцјан, отправница послова словеначке амбасаде у Београду, било значајно због сарадње у региону, међусобних односа и дијалога међу земљама западног Балкана. Она је додала да „постоје напори да се дође до компромиса”, али није могла да говори о детаљима. „Искрено, очекујемо позитиван одговор”, каже отправница послова словеначке амбасаде.

Председник Тадић је у неколико наврата поновио да ће Србија учествовати на скупу само под условом да присуство косовске делегације буде у складу са Резолуцијом 1244, односно да наступи као Унмик-Косово. Организатори су већ најавили да ће у материјалима за конференцију бити назначено да Косово наступа под ознаком Унмик Косово, а да би испред учесника за столом могли да буду само натписи са њиховим именима без навођења из које земље долазе. Према неким спекулацијама одржавање скупа, чији је суорганизатор Хрватска, могло би бити доведено у питање уколико Србија одбије да се тамо појави.

Председник Европског покрета у Србији Живорад Ковачевић каже за „Политику” да се стиче утисак да Србија настоји да се нађе модалитет за њено учешће на скупу. „Компромиси се морају правити, а пре свега између Београда и Приштине. Верујем да међународна заједница упорно ради у том правцу. Нити се може одржати став да је Косово апсолутно непризнато јер га је пуно држава признало нити стоји да је Косово комплетно суверене држава”, објашњава Ковачевић.

На питање какве би последице по Србију имало одсуство са  скупа, он одговара да Београду прети опасност од самоизолације и да се зато тражи формула за његово учешће у регионалној сарадњи. Та опасност, како истиче, постоји и за Приштину и она мора о томе да води рачуна. „Не би било добро да Србија одсуствује из таквих дијалога. Ипак, треба имати разумевања и за став Београда да се не сме експлицитно ни имплицитно признати независност Косова”, наглашава Ковачевић.

Члан Форума за међународне односе Филип Ејдус подсећа на изреку да „одсутни никада нису у праву”. Реч је о важном скупу на коме ће о регионалним темама расправљати шефови држава и влада и зато је значајно да буду присутни и представници Србије. „Кад сте одсутни са тако значајних скупова ваш глас се не чује, свет иде даље а ви губите корак”, каже Ејдус.

Др Радмила Накарада, из Института за европске студије, сагласна је са оценом да је за Србију изузетно важно да учествује на регионалним скуповима јер је то у складу са њеним тежњама да се прикључи Европској унији. Међутим, то је, како каже, у „судару”са нашом природном тежњом да се косовски проблем реши другачије од онога какав је његов садашњи статус. „Потребна је огромна државничка мудрост да се истовремено заступају две позиције, односно да се не прави компромис о територијалном интегритету, а да се главна матрица развоја земље одржи. Србија је показала доста добре воље и понудила неке модусе за учешће Приштине који би били сасвим прихватљиви да уопште постоји нека атмосфера компромиса”, сматра др Накарада.

Према њеним речима, сви су склони да натоваре Србији једну немогућу одлуку да се определи „или Косово или Европска унија”, а читава политика Србије покушава да се води на премиси „и Косово и ЕУ”.

Према неким спекулацијама, српско оклевање за учешће на регионалним скуповима где се појављује Приштина може се тумачити као ишчекивање одлуке Међународног суда правде која је најављена за средину ове године. За Живорада Ковачевића, та два питања нису повезана. Он сматра да ће, без обзира на исход судске одлуке, и Београд и Приштина остати на својим позицијама и наглашава да не треба занемарити ни чињеницу да је и ова највиша правна инстанца под утицајем политичких ставова.

Др Накарада, међутим, сматра да би ипак требало сачекати одлуку суда. Јер међународни актери би могли да покрену целу причу око Косова, могао би цео расплет још једном да се размотри и пронађе повољније решење које би Србији омогућило да превлада шизофрену позицију.

Ј. Церовина