Politika
Srbija dostavila dodatna objašnjenja sudu pravde
Sudije iz Maroka, Brazila i Sijera Leonea tražile da im se odgovori na pitanja koja se odnose na proglašenje nezavisnosti Kosova
Srbija je dostavila Međunarodnom sudu pravde u Hagu dodatna pojašnjenja koja su neke sudije tražile nakon završetka javne rasprave o legalnosti Deklaracije o proglašenju nezavisnosti Kosova, kaže za „Politiku“ Saša Obradović, član pravnog tima Srbije. Sudija Abdul Koroma iz Sijera Leonea, njegov kolega iz Maroka Mohamed Benuna i Brazilac Kansado Trindade smatrali su da neke teze koje su se čule tokom javne rasprave nisu obrazložene sa dovoljno argumenata, pa su zahtevali da im zemlje učesnice u raspravi ponude dopunska objašnjenja.
„Sudije hoće da vide kakvi su stavovi država o nekim pitanjima za koja su oni lično smatrali da nisu u dovoljnoj meri rasvetljena tokom usmene rasprave. Ta objašnjenja mogu bitno da utiču na njihovo glasanje za savetodavno mišljenja suda ili protiv njega”, kaže Obradović.
Tako je sudija Trindade pitao da li je dokumentom iz Rambujea utvrđeno pravo na samoopredeljenje, a ako jeste, pod kojim uslovima. Srbija je na devet stranica dala svoje tumačenje tog dokumenta, uz pozivanje na Rezoluciju 1244, konstatujući da secesija nije bila jedina moguća solucija.
Prema Obradovićevim rečima, zanimljivo pitanje postavio je i marokanski sudija koji je želeo da čuje da li su privremene institucije Kosova vodile kampanju za lokalne izbore u jesen 2007. godine tako što su obećavale da će ako budu dobili izbore proglasiti nezavisnost Kosova, na šta nisu imale pravo po ustavnom okviru.
Sudija Koroma je tražio da mu se navedu principi međunarodnog prava koji dozvoljavaju secesiju suverene države, isključujući slučaj kolonija, jer su pravni zastupnici onih zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova uporno tvrdili da je to u skladu sa međunarodnim pravom.
Pored Srbije, pojašnjenja su dali i Priština, Albanija, SAD, Venecuela, Francuska.
Sud će, kada bude javno saopštavao svoje savetodavno mišljenje, što se očekuje polovinom godine, reći i kako je koji sudija glasao. Članovi sudskog veća moći će i da napišu takozvano izdvojeno mišljenje ukoliko budu smatrali da je potrebno da pojasne zašto su glasali za odluku ili protiv nje.
J. Cerovina
Poslednji komentari
Сада је осетљив период у вези расправе у хагу о илегално признању Косова. Зато у оследње време долазе страни званичници, посећују манастире, куроазно сер одушевљавају светињама итд. , у ствар покушавају на тај и сличне начине да ситуацију на Косову представе свету(наравно са својом пропагандом), како се доле води брига о Србима, да смо "легли на руду" , тако да је независност Косова тобож решила проблеме. У наредном периоду су могуће и разне провокације. Политичари не би требали да дају изјаве да је све Ок, кад нам долазе такви "пријатељи", јер они чак и заједничким сликањем после показују да смо пали "на руду", да смо и ми задовољни стањем. Хвала
Ако суд буде дао своје (једно) саветодавно мишљење, од какве је важности онда податак како је који судија гласао? Зар суд не даје мишљење иза кога морају да стану све судије?
Да је став МСП у Хагу само саветодавног карактера, тј. необавезујући, не би се С.А.Д., Британија и Француска трудиле да одврате Србију од подношења захтева том суду, нити би се упињале да током расправе доказују своје ставове. Очигледно је да одлука МСП-е није баш безначајна и да може битно да утиче на даљи ток догађаја, како у вези са нелегалним проглашењем независноти КосМета, тако и принципе Међународног Права. Такође, сви документи који су претходили проглашењу независности КосМета управо су потврђивали територијални интегритет и суверенитет Србије и то није било без разлога. Уколико би одлука МСП-е била на штету Србије, то би био доказ да та институција није независна и да Међународно Право више није обавезујуће ни за коју државу и ни за који народ у свету. Од тога до анархије није далеко.