Политика
Србија доставила додатна објашњења суду правде
Судије из Марока, Бразила и Сијера Леонеа тражиле да им се одговори на питања која се односе на проглашење независности Косова
Србија је доставила Међународном суду правде у Хагу додатна појашњења која су неке судије тражиле након завршетка јавне расправе о легалности Декларације о проглашењу независности Косова, каже за „Политику“ Саша Обрадовић, члан правног тима Србије. Судија Абдул Корома из Сијера Леонеа, његов колега из Марока Мохамед Бенуна и Бразилац Кансадо Триндаде сматрали су да неке тезе које су се чуле током јавне расправе нису образложене са довољно аргумената, па су захтевали да им земље учеснице у расправи понуде допунска објашњења.
„Судије хоће да виде какви су ставови држава о неким питањима за која су они лично сматрали да нису у довољној мери расветљена током усмене расправе. Та објашњења могу битно да утичу на њихово гласање за саветодавно мишљења суда или против њега”, каже Обрадовић.
Тако је судија Триндаде питао да ли је документом из Рамбујеа утврђено право на самоопредељење, а ако јесте, под којим условима. Србија је на девет страница дала своје тумачење тог документа, уз позивање на Резолуцију 1244, констатујући да сецесија није била једина могућа солуција.
Према Обрадовићевим речима, занимљиво питање поставио је и марокански судија који је желео да чује да ли су привремене институције Косова водиле кампању за локалне изборе у јесен 2007. године тако што су обећавале да ће ако буду добили изборе прогласити независност Косова, на шта нису имале право по уставном оквиру.
Судија Корома је тражио да му се наведу принципи међународног права који дозвољавају сецесију суверене државе, искључујући случај колонија, јер су правни заступници оних земаља које су признале независност Косова упорно тврдили да је то у складу са међународним правом.
Поред Србије, појашњења су дали и Приштина, Албанија, САД, Венецуела, Француска.
Суд ће, када буде јавно саопштавао своје саветодавно мишљење, што се очекује половином године, рећи и како је који судија гласао. Чланови судског већа моћи ће и да напишу такозвано издвојено мишљење уколико буду сматрали да је потребно да појасне зашто су гласали за одлуку или против ње.
Ј. Церовина
Последњи коментари
Сада је осетљив период у вези расправе у хагу о илегално признању Косова. Зато у оследње време долазе страни званичници, посећују манастире, куроазно сер одушевљавају светињама итд. , у ствар покушавају на тај и сличне начине да ситуацију на Косову представе свету(наравно са својом пропагандом), како се доле води брига о Србима, да смо "легли на руду" , тако да је независност Косова тобож решила проблеме. У наредном периоду су могуће и разне провокације. Политичари не би требали да дају изјаве да је све Ок, кад нам долазе такви "пријатељи", јер они чак и заједничким сликањем после показују да смо пали "на руду", да смо и ми задовољни стањем. Хвала
Ако суд буде дао своје (једно) саветодавно мишљење, од какве је важности онда податак како је који судија гласао? Зар суд не даје мишљење иза кога морају да стану све судије?
Да је став МСП у Хагу само саветодавног карактера, тј. необавезујући, не би се С.А.Д., Британија и Француска трудиле да одврате Србију од подношења захтева том суду, нити би се упињале да током расправе доказују своје ставове. Очигледно је да одлука МСП-е није баш безначајна и да може битно да утиче на даљи ток догађаја, како у вези са нелегалним проглашењем независноти КосМета, тако и принципе Међународног Права. Такође, сви документи који су претходили проглашењу независности КосМета управо су потврђивали територијални интегритет и суверенитет Србије и то није било без разлога. Уколико би одлука МСП-е била на штету Србије, то би био доказ да та институција није независна и да Међународно Право више није обавезујуће ни за коју државу и ни за који народ у свету. Од тога до анархије није далеко.