Странкама, ипак, 0,15 одсто из буџета

Текст нацрта закона о финансирању политичких активности потпуно је усаглашен унутар радне групе која га је припремала. Како „Политика” незванично сазнаје могао би већ наредне недеље да се нађе пред владом, пошто су остале још само последње консултације између политичких странака.

Према речима члана Радне групе за израду закона из Цесида Ђорђа Вуковића, радна група је завршила посао, а партијама је остало само да прецизирају договор о томе на који начин ће делити новац који се из буџета одваја за редован рад странака и за изборне кампање.

„Великим странкама више одговара један модел, малима други, а што се тиче радне групе – нама је прихватљив сваки њихов договор, јер за закон није од значаја како ће се расподелити укупна сума новца”, каже Вуковић. Како сазнајемо и овај договор је практично већ постигнут, а кад је реч о укупном износу, односно о проценту буџетских средстава за страначке активности које су у последњој фази израде закона изазвале највећу пажњу јавности, договорено је да он остане 0,15 одсто као и у садашњем закону. Радна група је, како каже Вуковић, уважила препоруку Венецијанске комисије која је сугерисала да га не би требало повећавати на 0,3 одсто, колико је било предложено у последњој верзији нацрта. Он објашњава да су овог пута и странке уважиле став јавног мњења да не треба да из јавних средстава добију више пара.

Венецијанској комисији је, иначе, текст закона слат два пута, а у другом „одговору” комисија је навела да је постојећи проценат (0,15) већ довољно висок, те да би повећање средстава могло довести до тога да странке постану превише зависне од финансијске подршке државе.

Ово, међутим, није била и једина примедба Венецијанске комисије Савета Европе, која је, између осталог, сугерисала и прецизирање врсте трошкова за изборну кампању, затим да би требало санкционисати поједине повреде закона које тренутно нису обухваћене, нарочито кад је реч о примању прилога „преко трећег лица”, као и приказивање у извештајима „учињених услуга, кредита, отписа дугова итд.” као облика прилога.

Ђорђе Вуковић каже да су ове примедбе, као и препоруке Групе земаља за борбу против корупције (ГРЕКО), укључене у последњу верзију текста закона где год је то било могуће. По његовом мишљењу најважније је да је овим текстом закона (уколико га влада или парламент касније не промене амандманима) обезбеђена контрола финансирања странака као и средства која су Агенцији за борбу против корупције потребна да може ваљано да обави тај посао.

„Наравно, неки детаљи увек могу да се поправљају, али не треба сад ни терати мак на конац”. Вуковић каже да је, на пример, Венецијанска комисија имала примедбу на поверљивост поступка који агенција води да би утврдила да ли је дошло до повреде правила о финансирању странака и кампања. Он додаје да је бесмислено да странке „буду прозиване у медијима” пре него што се уопште утврди да ли су прекршиле закон. „Могуће је, рецимо да се испостави да је реч о неком техничком пропусту и заиста нема потребе да се неко одмах ставља на стуб срама”, каже Вуковић.

Овај закон је један од оних чије усвајање је тражила Европска комисија да би Србија могла да добије статус кандидата за чланство у ЕУ. Према Акционом плану Владе Србије требало је да буде усвојен до краја марта, али је тај рок продужен до јуна.

Г. Новаковић