Доношење закона о финансирању политичких активности представља даљи корак у борби против корупције, њиме се обезбеђује контрола јавности над политичким субјектима, спречава утицај неформалних центара моћи на доношење одлука, рекао је јуче премијер Мирко Цветковић на почетку трочасовне јавне расправе о предлогу овог документа у Скупштини Србије. Он је истакао и да је усвајање овог акта још један корак ка остваривању главног циља Србије, чланства у ЕУ.

Сви учесници у дебати, а било је представника владе, независних институција и невладиног сектора, сложили су се да је доношење овог закона од изузетног значаја. Међутим, посланици и власти и опозиције оштро су критиковали поједина решења, а, судећи по дискусијама, решење о полагању јемства приликом предаје изборне листе, на начин на који је предложено, нико неће подржати.

Снежана Маловић, министарка правде, рекла је да неке примедбе на јемство звуче логично и истакла да ће бити озбиљно размотрене. Она је, такође, казала да су у дискусији дати добри предлози који ће, „сигурна сам, бити увршћени у закон, уколико то не учине посланици амандманима, реаговаће влада”.

Представљајући врло детаљно предложена решења, министарка Маловић казала је да законом прецизира извор и начин финансирања политичких субјеката, а странке ће моћи да се финансирају из јавних и приватних извора, а из републичког буџета биће издвојено 0,15 одсто средстава намењених финансирању редовног рада партија. Маловићева је, као изузетно важну новину, навела обавезу политичких субјеката да положе јемство приликом предаје изборних листа, уколико намеравају да користе буџетски новац у кампањи.

Баш ова новина о јемству била је оштро критикована. Питања о јемству први је покренуо Ненад Милић (ЛДП), који је рекао да у тренутку подношења изборне листе странка не може знати колико ће новца добити из буџета. Зорана Марковић, директорка Агенције за борбу против корупције, сматра да се „тек са подношењем последње изборне листе може знати колико средстава се дели”. Према њеним речима, „овакво решење може да доведе до проблема, надам се да ће се то променити”.

Риза Халими (КАПД) предложио је да се јемство полаже само у висини од 20 одсто средстава које странка добија, после проглашења изборне листе. Министарка Маловић рекла је да овај предлог звучи рационално, „размотрићемо га”.

Најављујући 39 амандмана на закон, Зоран Красић (СРС), казао је, између осталог, да су „закон радили дилетанти чиме се ствара простор олигарсима моћи да купују посланике”.

Оштре критике мало су наљутиле Зорана Стојиљковића, члана Радне групе за израду закона, који је казао: „Закон смо донели да бисте могли, легално, по закону, да обезбедите средства за кампању и да би могла да се успостави контрола трошења новца. Нико од вас не помиње одредбу по којој ће моћи, из приватних извора да обезбеди бесконачну суму новца, не наравно само из једног, већ из више извора. Све партије су имале представнике у Радној групи, могле су да искористе право да предложе своја решења, али нису то учиниле.”

М. Чекеревац

----------------------------------------------

Из дискусије

Милић (ЛДП): Ако није положено јемство, а на изборима освоји посланичке мандате, да ли ће добити новац за кампању, који се по основу освојених мандата даје партијама.

Марковић( Агенција за борбу против корупције): Странка која хоће да добије средства из буџета, мора да положи јемство и ово решење није најсрећније решење.

Халими (КАПД): Полагање јемства на износ који странке добијају из буџета странкама националних мањина ускраћује учешће на изборима.

Красић (СРС): Неприхватљиво је да странка може да се задужује код банака, јер се тиме иде наруку финансијским олигарсима.

Чомић (ДС): Решење о изборном јемству је уперено против финансирања странака, тако нико неће моћи да користи средства из буџета.

---------------------------------------------

Спор око ДРИ

Одмах на почетку расправе, Мирјана Марковић, секретар Савета државне ревизорске институције, рекла је да се предложеним решењима, практично, даје право Агенцији за борбу против корупције да одређује ДРИ-у субјекте ревизије, „тиме се угрожава самосталност и независност ДРИ. Марковићева је рекла да се ДРИ обратила писмом Радној групи, али то решење није промењено. Зорана Марковић, директорка Агенције, казала је да је реч о решењу по којем Агенција може од ДРИ да затражи да обави ревизију финансијских извештаја политичких субјеката, „ни на који начин се не умањује независност ДРИ”. Међутим, Гордана Чомић (ДС), такође, сматрала је да ово решење није добро, „ако Агенција уочи да нешто није у реду са извештајем, то се не може отклонити рачуноводствено, а ДРИ тако ради, да ли то значи да Агенција нема поверења да ће и тужилац да ради свој посао?” Мирјана Марковић је, ипак, на крају рекла да ће се због овог решења обратити и ресорном Одбору за правосуђе и управу.