Пошто је лидер Уједињених региона Србије Млађан Динкић пре два дана у Јагодини приметио да грађанима нису потребни председници општина који одговоре на питања, која се тичу проблема њихових локалних самоуправа, морају да тражеод партијских централа у Београду, наводећи као пример председника општине Параћин Сашу Пауновића, овај функционер Демократске странке и председник Сталне конференције градова и општина узвраћа Динкићу описујући његову констатацију као„синдром неузвраћене љубави”. Пауновић, уз то, оптужује лидера УРС-а за недоследност, наводећи да је управо он одговоран за централизацију финансија у Србији, што Динкић категорично одбацује, а судећи по ономе што су обојица јуче казали за „Политику”, чини се да би питање децентрализације могло да изазове озбиљну буру у владајућој коалицији.

„Хиљаду одсто сам убеђен да би Саша Пауновић потписао нашу петицију да га то насамо питате, али је у глупој позицији јер не зна како би могла да реагује његова страначка централа”, каже Динкић.

– Убеђен сам да ће његов ДС на крају гласати за наш предлог новог модела финансирања локалних самоуправа, а Пауновић ће остати понижен пред грађанима Параћина што их није подржао. Иначе, 32 одсто грађана ове општине који су на бирачком списку потписало је нашу петицију. Пауновић би као председник Сталне конференције градова и општина (СКГО) требало да буде предводник ове акције, а не да остане на зачељу. Верујем да му је било криво што је то пре два дана Драган Марковић Палма учинио уместо њега – казао је Динкић и позвао Пауновића да се мане празних речи и да свој глас за петицију која предвиђа да локалне самоуправе не зависе од страначких централа већ саме од себе.

Председници општина неће да воде кампању за Динкића, одговара Пауновић.

– Децентрализација је тема коју још није потрошио и не пада ми на памет да му помажем да уђе у скупштину. Као министар финансија, управо је он, централизовао државну касу – истиче Пауновић.

Закон о финансирању локалних самоуправа из 2006. године, објашњава Пауновић, донет је због укидања пореза на промет. Увођењем ПДВ-а, каже он, није било више технички могуће знати колико је тог прихода наплаћено у ком граду. Сав новац је почео да се слива у централну касу и уведени су трансфери из републичког у локалне буџете.

– Као министар финансија је водио такву политику да су све општине на чијем челу је био неко из Г 17 плус добијале несразмерно више средстава него остале. Настанком трансфера у закон је стављена „цака” да оне општине које су имале мање трансфере него што су убирале од пореза на промет добијају још неколико година такозване транзиционе трансфере. Испоставило се да су Динкићеве општине бележиле енормно веће приходе од пореза на промет па су биле награђене транзитним трансферима – тврди Пауновић.

Пауновићеве примедбе да је недоследан, јер је управо он централизовао државну касу, Динкић описује као неосноване.

– Ако би на некога требало да буде љут, Пауновић би требало да се љути на своје страначке колеге који су били министри финансија последњих година, али верујем да је највише љут на себе јер је у политички незгодној позицији. Истина је да је у време кад сам ја био министар финансија 2006. године усвојен Закон о финансирању локалних самоуправа којим је гарантовано да 1,7 одсто бруто домаћег производа из претходне године одлази као трансфер локалним самоуправама. Тај пропис који је омогућавао предвидивост у финансирању на локалном нивоу почео је да се крши у време кризе кад су на позицији министра финансија биле његове страначке колеге и кад су трансфери локалним самоуправама смањени – каже Динкић.

Председник СКГО каже да је, према његовим сазнањима, управо Динкић 2008. године, због економске кризе, предложио смањење трансфера локалним самоуправама за око 40 одсто или 15 милијарди динара како се не би смањивала средства његовим министарствима.

– То је урадио да би задржао форму НИП-а и јавних радова, да би он и Верица Калановић из Београда контролисали асфалтирање сваког сокака у Србији. Практично се може рећи да је Млађан Динкић лично узео општинама трансфере да би водио своју кампању у оно време као министар економије, а сада нас спасава од самог себе– закључује Пауновић.