Свако јавно предузеће има свог Кришта

Прашину која се у јавности дигла због бонуса које је бивши директор Аеродрома „Никола Тесла” исплатио себи и најужем менаџменту, у Г 17 плус чији је он члан, тумаче као хајку не само на Кришта већ и на њихову партију. Шеф посланичке групе Г17 Плус Сузана Грубјешић на јучерашњој конференцији за новинаре није желела да одговори на питање ко спроводи ту хајку. „Експерти” сада траже да се прочешљају сва јавна предузећа и да у најскоријем року буду објављене „не само номиналне плате директора, председника и чланова управних одбора, већ и све оно што је њима припало у току 2008. године”.

„Пошто је под медијском лупом био апсолутно сваки делић пословања аеродрома и сваки део понашања и резултата Кришта, ми сматрамо да прича на овоме не сме да се заврши, прича мора да буде проширена”, казала је Грубјешић.

Влада је најавила да ће урадити анализу пословања јавних предузећа, али Г 17 плус није задовољан тим саопштењем. Грубјешић је упитала да ли је ико икада видео завршни рачун неког предузећа или налаз буџетске инспекције.

„Један директор једног јавног предузећа не може да уздрма владајућу коалицију”, рекла је Грубјешић, али то може учинити „непостојање принципа, јер правила морају да важе за све а не само за једног коалиционог партнера”.

Остале парламентарне странке углавном подржавају ту идеју, с тим што су оне опозиционе унапред скептичне када је реч о њеној реализацији.

А повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, како преноси Бета, сматра да би случај са платама и бонусима руководства Аеродрома „Никола Тесла” требало да буде повод да се активирају контролни механизми који постоје, али се не примењују. Он оцењује да су до сада такве ситуације биле повод за вербалне, најчешће неискрене прокламације спремности да се право јавности поштује.

Према Шабићевим речима, Влада Србије прошле године није знала колике су плате у јавним предузећима, а она о томе нису желела да дају одговор ни Административном одбору Скупштине Србије што је, како је рекао, нонсенс своје врсте.

Према оцени Транспарентности Србија, због непостојања системских мера за контролу рада јавних предузећа дешава се да чланови управних одбора тих предузећа, који су постављени из кадровских ’резервоара’ појединих партија, изјављују да не знају шта раде директори и не познају одлуке које је Управни одбор донео.

Од девет буџетских инспектора очекује се да врше контролу јавних предузећа и хиљаде корисника буџета. „Нипошто не треба заборавити да су у претходном раздобљу скупштина и владе упорно одуговлачиле са успостављањем државне ревизорске институције”, наводи ТС.

Председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ није оптимиста да ће се након „случаја Кришто” у овој области нешто рашчистити. Она је убеђена да ће странке све урадити на томе да се читава ствар заташка.

„Није проблем само у платама директора и чланова УО већ у томе какви су завршни рачуни јавних предузећа. Није заживела државна ревизорска кућа тако да парламент не контролише извршну власт како се троше паре пореских обвезника”, каже Бараћ за „Политику”.

Није било ниједног разлога, како она истиче, да државна ревизија не почне са радом у протеклих осам година. Контроле нема јер се јавна предузећа користе за финансирање политичких партија.

„Свако јавно предузеће има свог Кришта”, каже Верица Бараћ.

Ј. Церовина

---------------------------------------------

Ко је знао за бонусе на аеродрому

Члан УО Аеродрома из ДС-а био против примене препоруке владе о смањењу накнада за чланове управних одбора, јер та фирма не спада у губиташе

Из Управног одбора Аеродрома „Никола Тесла” и даље стижу противречне информације о томе да ли је ово тело знало и одобрило стимулације и бонусе за руководство фирме. Потпредседник Нове Србије и члан УО ове компаније Миодраг Стаменковић један је од оних који тврде да се за овакво енормно награђивање директора и његових најближих сарадника никада није гласало. Како каже у изјави за „Политику”, почетком године гласало се за правилник о раду у оквиру којег је правилник о награђивању, али само као општи акт без појединости о проценту и износу стимулација.

„У тренутку када реструктурирате предузеће и отпуштате људе нико паметан не би дигао руке за толике стимулације. Оне су енормне и глупе. УО је требало да буде упознат са тим колике су стимулације, јер смо ми ту у име државе и контролишемо рад јавног предузећа па је нормално да знамо шта се у предузећу ради”, каже Стаменковић.

Он тврди да се на неколико последњих седница УО дискутовало о раду, а „само је напоменуто да ће награде менаџменту бити исплаћиване према резултатима пословања”. Стаменковић истиче и да није било речи о критеријумима за награђивање. Кришто се, како каже, вероватно позива на правилник с почетка године, али то се не ради тако, већ се о томе одлучује на крају пословне године.

Међутим, председник УО Миодраг Тиркајло, кога чланови УО прозивају као човека захваљујући коме је Кришто добијао месечну плату од 3.600 евра, потврђује речи сада већ бившег директора. Он каже да су сви чланови УО једногласно усвојили систем награђивања, те да нико од њих на седницама тог тела није тражио да се та пракса промени.

Он, међутим, напомиње да када је УО требало да се изјасни о препоруци Владе Србије да накнаде члановима управних одбора не прелазе висину просечне плате у Србији било је неких чланова који се нису сагласили с тим предлогом.

Он није желео да помиње имена, али извор „Политике” из тог предузећа наводи да се таквој препоруци владе успротивио Небојша Андрић из Демократске странке. Он је на гласању био уздржан док су сви остали присутни чланови одбора гласали „за”.

У допису који је упутио осталим члановима УО, чију аутентичност нам је Андрић и потврдио, он каже да подржава сваки напор владе да се штеди „али сам у исто време против уравниловке”. Држава мора мере штедње да уведе онима који не остварују добит, а у исто време деле огроман незарађен новац онима који расипају новац пореских обвезника, а немају резултате. Аеродром не спада у таква јавна предузећа и зато не могу да гласам за овакав закључак,посебно јер знам да друга јавна предузећа која остварују добит најављују да неће поштовати владину препоруку”.

Објашњавајући зашто се уздржао од гласања за владину препоруку Андрић за „Политику” каже да би и премијеру поновио оно што је рекао члановима УО.

„Као што можете да видите мој мотив није новац. Сад ви то тумачите као да сам ја против тога да влада штеди. Може ли мало да се штеди у државној управи, администрацији, може ли да се смањи број посланика. Сад сам ја као лош играч”, каже Андрић.

Он истиче да му је плата у УО једино стално примање за разлику од председника УО Аеродрома, за кога тврди да је упослен и у Министарству за НИП, Универзијади, а уз то је и саветник министра здравља.

Ј. Церовина

-------------------------------------------

Танјуг демантује Тодоровића

Новинска агенција Танјуг демантовала је јуче тврдњу шефа посланичке групе Српске радикалне странке Драгана Тодоровића изречену у Скупштини Србије да су у прошлој години за репрезентацију потрошили осам милиона динара или готово сто хиљада евра. У демантију који је потписала заменик директора Славица Вучељић каже се да је у току 2007. године за репрезентацију утрошено 1.441.446 динара од чега је директор Танјуга потрошио 218.856 динара. Податке о износу средстава која су потрошена на репрезентацију Танјуг је, како се каже у демантију, још 4. марта доставио Административном одбору на чијем је челу Драган Тодоровић.

П.Р.