Светска банка: Тамнава у складу са прописима

Што би рекао Бајага, од Аљаске до Аустралије, где год и кад год Светска банка финансира пројекте у вредности какво је испумпавање воде из Тамнаве – „Западно поље”, обавезно је расписивање тендера. Овако за „Политику” Весна Костић, саветница за односе са јавношћу ове међународне финансијске институције, коментарише разлоге зашто је ЕПС морао да распише тендер за избор фирме која ће испумпавати воду која се из Колубаре током прошлогодишњих поплава слила у коп Тамнава „Западно поље”.

О чему је овде заправо реч? Премијер Александар Вучић оптужио је Балканску мрежу за истраживачко новинарство (БИРН) да „лаже” у тексту „Испумпавање копа и буџета”, који је написао новинар БИРН-а Александар Ђорђевић, а објавило београдско „Време”. Новинар БИРН-а је оптужио ЕПС што извођача радова, уместо на тендеру, није изабрао директном погодбом и по хитној процедури. Директна погодба је иначе, по правилу, увек скупља него тендерска процедура. На тендеру је посао добила „Енерготехника – Јужна Бачка”, а БИРН тврди да ова фирма није имала искуство на оваквим пословима, што је „додатно увећало цену читавог посла”.

Трагајући за чињеницама о томе како је овај посао уговорен, „Политика” је затражила да Светска банка објасни своју улогу у овом послу. Ова организација је, наиме, финансирала цели посао и контролисала процедуру тендера.

– Тендер је спровео ЕПС у складу са локалним прописима – каже Весна Костић. – Стручњаци Светске банке су детаљно прегледaли документацију, процес и све одлуке (оно сто се стручно зове due diligence, дужна пажња) свеобухватније него на било ком досадашњем пројекту финансираном у Србији. И утврдили су да је све учињено у складу са важећим прописима и праксом.

Новинар БИРН-а је, међутим, тврдио да у случају елементарних непогода по српском закону тендер уопште није требало расписивати, а у тексту који је „Време” објавило нема ни напомене да је процедуру диктирала Светска банка. То је необично, будући да је новинар БИРН-а знао да је Светска банка финансијер и да она има своја правила у оваквим случајевима. Доста је необично, ипак, да се тако важне чињенице не наводе, будући да и Кодекс новинара Србије налаже новинару да не прећуткује битне чињенице. (У поглављу о новинарској пажњи, у Кодексу новинара Србије пише да је „прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају једнако њиховом намерном искривљавању или изношењу лажи”.)

Уредник БИРН-а Слободан Георгијев јуче је за „Политику” рекао да Светска банка нити је водила поступак, нити је то њена улога.

– Наш фокус био је на ономе што је интерес јавности и грађана: због чега се чекало са исушивањем Тамнаве када се зна да држава због тога дневно губи милионе долара, не на Светској банци. Суштина је да је посао додељен фирми без референце, да су тиме прекршена правила тендера, да је та фирма ангажовала подизвођаче које није навела у иницијалној понуди и да су неки од тих извођача и сами били учесници на тендеру чиме се крши закон. Напослетку, посао није урађен, коп није исушен, Србија због тога троши десетине милиона евра на увоз струје и угља – објашњава Георгијев.

Весна Костић из Светске банке, са друге стране, каже да је веома непријатно изненађена да неко ко се представља као „истраживачки новинар” није објаснио улогу Светске банке, мада је са њом био упознат.

– О овом послу је српска штампа писала цело лето, а подаци се могу наћи и на интернет презентацији ЕПС-а. А ако „истраживачки новинар” намерно није објавио ове чињенице, онда му то изгледа није било битно – каже Костић.

С друге стране, Георгијев подсећа да је Србија самостална и независна држава и верујемо да се овде управља по законима РС, а не по процедурама међународних финансијских институција.

Немања Ненадић, програмски директор „Транспарентности Србија” каже да може да буде спорно ако је победник на тендеру „Енерготехника – Јужна Бачка”, након потписивања уговора, уместо румунске фирме „Неш” увео новог подизвођача. У овом случају је то холандски „Ван Хек”, који је био један од понуђача на тендеру, а чија је понуда била три пута скупља.

– По члану 80 Закона о јавним набавкама то је могуће, али само ако су испуњени прецизни услови. Пропис каже да добављач може ангажовати другу фирму, ако је на страни подизвођача настала трајна неспособност плаћања. Та фирма мора да испуни све услове који су у тендеру дефинисани за подизвођача, а за то мора да добије претходну сагласност наручиоца услуге, а то су у овом случају ЕПС и ЈП „Колубара”. Ја не знам да ли је други подизвођач испунио те услове – каже Ненадић.

Немања Ненадић смата да се у конкретном случају није могло ући у посао без спровођења јавне набавке. Иако члан 7 Закона о јавним набавкама предвиђа да се у случају елементарних непогода јавне набавке не спроводе, он ипак дефинише да је то могуће ради обезбеђивања основних животних услова.

– Да је рецимо тада данима није било струје, ЕПС би то, по закону могао да уради без јавне набавке. Очигледно је да су они оценили да увезу струју и да основни животни услови грађана нису угрожени – каже Ненадић.

Он пита зашто се домаће фирме на тендере не пријављују без помоћи компанија из иностранства. Њему се чини да иностране компаније имају утисак да су им шансе за победу на тендеру веће ако су у конзорцијуму са домаћим играчима.

Занимљиво је, на пример, да је држава један од највећих клијената фирме  „Енерготехника – Јужна Бачка”. Па је тако ова компанија добила посао вредан 5,7 милиона евра за изградњу нове енергане Рударско топионичарског басена Бор, али и да је са Министарством рударства, енергетике и заштите животне средине потписало уговор вредан 1,3 милиона евра а који се односи на изградњу система даљинског грејања за Нови Књажевац, Лесковац, Неготин и Нови Пазар. Такође, Енерготехника је пробила рок за завршетак радова на испумпавању копа, али у Светској банци кажу да су за то имали оправдане разлоге.

------------------------------------------------------

ЕПС: изабрали смо најповољнију понуду

 Према условима из тендера, понуда „Енерготехникe – Јужна Бачка” била je најповољнија, та компанија понудила је најнижу цену и најкраћи рок извршења услуге, кажу у ЕПС-у.

– У време покретања поступка набавке, кредитни аранжман са Светском банком био тек предмет разматрања, поступак набавке је спроведен у складу са Законом о јавним набавкама. Светска банка није имала примедаба на такав начин спровођења набавке, али је као потенцијални кредитор имала увид у сваку фазу спровођења набавке – кажу у ЕПС-у.

Услови Светске банке, изузев благовременог извештавања о целом поступку набавке, превасходно су се односили на остваривање конкуренције у поступку набавке и доследног поштовања регулативе која се односи на заштиту животне средине. Инсистирали су на припреми Плана заштите животне средине, додају.

– Закон о јавним набавкама налаже да понуђач у поступку јавне набавке мора да докаже, између осталог, да он и његов законски заступник није осуђиван за неко од кривичних дела као члан организоване криминалне групе, да није осуђиван за кривична дела против привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита, кривично дело преваре. Законом је регулисано и да лице које је регистровано у Регистру понуђача који води АПР, није дужно да приликом подношења понуде доказује испуњеност обавезних услова, дакле и услова да ли је понуђач и његов законски заступник осуђиван. Понуђач „Енерготехника јужна Бачка” је у понуди доставио доказ да је регистрован у Регистру понуђача, те је са становишта Закона о јавним набавкама, његова понуда прихватљива – кажу у ЕПС-у.

Иначе, већински власник „Енерготехнике јужна Бачка” Драгољуб Збиљић је 2011. године ухапшен као саучесник у утаји пореза. Против њега је, према писању БИРН-а, подигнута правоснажна оптужница пред тужилаштвом у Крагујевцу, а прво рочиште у овом процесу одржано је крајем новембра 2014. године.

А. Телесковић

------------------------------------------------------

Пола Србије се пита шта је то БИРН

Ову медијску организацију финансирају Европска комисија, британска амбасада, „ЕУ прогрес”…

Уредник БИРН-а Слободан Георгијев

Откако је премијер Србије „прозвао” БИРН због писања о исушивању копа Тамнава „Западно поље”, пола Србије је одједном почело да се пита – шта је то БИРН? Реч је о медијској организацији чији је енглески акроним BIRN (Balkan Investigative Reporting Network), основаној 2004. године. Оно што раде може се пратити на њиховом порталу birn.eu.com a за себе кажу да се баве „мониторингом и анализом друштвених и политичких процеса, посебно улогом медија у њима” у девет земаља нашег региона. Предмет истраживања које објављује ова мрежа углавном је начин трошења новца пореских обавезника, клијентелизам у медијима, транзициона правда…

На листи донатора БИРН-а Србија налазе се Европска комисија, Британска амбасада у Београду, америчка Национална организација за демократију (НЕД), невладина организација ИРЕКС (IREX) и организација која се зове „ЕУ прогрес”. Буџет којим БИРН располаже није јаван, али новинари који су учествовали у обукама које БИРН организује за новинаре и медијске раднике стекли су утисак да им новац не мањка.

Премијер Вучић први пут је демантовао БИРН када су, пре неколико месеци, објавили нацрт уговора Владе Србије са „Етихадом”. БИРН је настављач медијске организације која је постојала под називом IWPR (Institute for War and Peace Reporting) са седиштем у Лондону. Гордана Игрић, један од регионалних менаџера БИРН-а, од 1999. године до августа 2005. године била је вођа пројекта за Балкан при поменутом Институту за извештавање о рату и миру. Тамо је радила и Драгана Николић-Соломон, која је више година у Србији водила канцеларију за медије у београдској канцеларији ОЕБС-а, а Институт је у Србији запамћен највише због објављивања текста краљевачког новинара Мирослава Филиповића који је оптужио Војску Југославије да је на Косову 1999. убила „најмање 800 (албанске) деце млађе од пет година”, позивајући се на анонимне официре ЈНА (како је у његовом тексту писало). Филиповић је на војном суду осуђен за клевету и шпијунажу, а помилован је после петооктобарских промена. За тврдње изречене у тексту није никада изнео ниједан доказ или сведока под именом и презименом.

Поводом Вучићевог оштрог коментара на писање БИРН-а реаговало је Независно удружење новинара Србије које је истакло да је реч о „отвореном притиску власти и угрожавању слободе медија”.

------------------------------------------------------

Скочили на листи медијских слобода

Међународна организација „Репортери без граница” пре два дана објавила је најновији извештај о медијским слободама у 2014. години. Србија се попела за девет места у односу на прошлу годину, па смо се, на листи од 180 држава, нашли на 54. месту. У години када је власт оптуживана за цензуру, премијер Вучић за укидање ауторских емисија „Утисак недеље”, „Сарапин проблем”, „У центру”, Србија је, кажу „Репортери”, медијски слободнија од три земље Европске уније – Хрватске (65. место), Грчке (99) и Бугарске (100).

Ј. Попадић