Трећи на изборима може да буде и несрећан

Да ли трећа странка по броју гласова на наредним изборима практично доноси победу? Судећи по изјавама лидера партија сви хоће да буду трећи. Две велике партије, ДС и СНС, немају проблем с цензусом, али имају са златом и сребром, и обе верују да им припада златна медаља. Остале које пледирају на бронзу, не само да доказују да је цензус за њих ситница већ мисле да ће им место језичка на ваги омогућити да добију више него што вреде. Пример немачких либерала довољно је поучан.

Председник УРС-а Млађан Динкић први је изјавио да ће на наредним изборима бити важније ко ће бити трећи по резултатима, него ко ће бити победник избора. „Неће бити толико важно ко ће победити, већ ко ће бити трећи. Онај ко буде трећи одредиће даљу судбину Србије. Биће важно треће, четврто и пето место. Зато што ће можда бити довољне две партије за коалицију, а можда и три партије, с том једном великом.”

Председник СПС-а Ивица Дачић, дан касније, рекао је да ће социјалисти на наредним изборима сигурно бити трећа странка и да ће за све постати прихватљив политички партнер. „Уопште не размишљам о могућим постизборним комбинацијама, већ само о томе да је наша изборна коалиција, у којој су још ПУПС и ЈС, освоји што више гласова. Након избора свима ћемо бити прихватљиви, јер вас свако поштује управо онолико колико сте јаки.”

Потпредседник ДСС-а Милош Алигрудић је, коментаришући изјаву Динкића да ће УРС бити трећи, рекао: „То што он говори није тачно. То је део пропаганде, на коју он има право.” На питање новинара: Јесте ли ви трећи? одговорио је: „Наравно”.

У четири истраживања јавног мњења, у које је „Политика” имала увид, трећа странка је увек била коалиција чији су стожер Дачићеви социјалисти, а стара-нова Динкићева странка само у једном од њих прелази цензус. Граничних пет одсто гласова за улазак у парламент прелазе још и СРС и ЛДП у сва четири истраживања, а ДСС у три истраживања. Али, избори су још далеко и ове проценте треба узети са опрезом.

Марко Благојевић, из Цесида, каже да би треће место било тако важно само ако би за коалицију биле довољне две партије. „Биће важно и четврто и пето место јер, уместо коалиције са странком која је освојила треће место са 10 одсто гласова, може да се прави савез са четвртом и петом странком по броју гласова које су укупно освојиле, на пример, 14 одсто гласова. Можда ће странка која буде правила владу морати да је прави са свим странкама испод трећег места по броју освојених гласова.”

Благојевић мисли да највеће шансе да се нађу на трећем месту, како сада стоје ствари, имају СПС и СРС. „Не могу да проценим како стоји УРС, прећи ће цензус, али не знам за колико. Њихов рејтинг ће нас вероватно изненадити и то ће бити пријатно за њих. Цензус ће прећи и ЛДП. ДСС непрестано губи бираче и њихове шансе су мање. УРС је другачији и са узорком од хиљаду до 1.500 испитаника они не могу добро да се ’ухвате’ зато што има делова републике где су јаки. Поред тога, и до сада су пред изборе према истраживањима имали два или три одсто а онда су добијали седам одсто и улазили у владу. То је због тога што њихови бирачи нису страствени, не опредељују се чврсто и њихов рејтинг расте за време кампање.”

Милан Николић, социолог, сматра да је ова Динкићева изјава предизборна забава за народ. „Само две партије су сигурне, док се све остале боре за цензус. СПС је мало сигурнији од осталих да ће бити трећи. Међутим, могућ је раст радикала. ДСС је себе довео у незгодан положај – сада су против ЕУ, сада би они боље бранили Косово. Ако избори буду у мају, ДСС ће бити на ивици цензуса. То ће бити казна за политику која није имала ухо за оно што народ хоће. ЛДП има своје стално језгро и прећи ће цензус.”

Николић каже да се сада раде јефтинија истраживања јер су велика скупа, па се не зна како се креће изборно тело. Али, додаје и да је Динкићева вештина преговарања јача од снаге УРС-а.

Миодраг Радојевић, истраживач–сарадник Института за политичке студије, каже да је психолошки гледано ова порука окренута бирачком телу, зато што су симпатије увек окренуте победницима. „Утркивање у изјавама лидера је жеља за улазницом у Немањину 17. Лидер СПС-а мисли да ће треће место значити могућност опоравка за ову странку, УРС-а да су препознати у бирачком телу и да ће израсти у супер странку, ДСС-а да су водили исправну политику трећег пута и да ће СНС морати да им пружи руку за прављење владе. А рационално је да су у кризи и стагнацији.”

„Треће место може да гарантује улазак у владу, али и не мора”, каже Радојевић. „Избори су неизвесни и не зна се ко ће осим ДС-а и СНС-а прећи цензус. Биће много гужве у аутобусу за Немањину улицу. Г17 плус је био познат по изненађењима. Али до избора, према најавама, има седам месеци и може много тога да се деси што ће утицати на бирачко тело – од ЕУ до статуса Косова, економије… Специфично је да је кампања кренула веома рано, напредњаци су континуирано у њој, и то говори колико су странке несигурне у бирачко тело”.