Politika
Tri Dragana na čelu Vojske
TRAGOM VESTI
Posle promene na čelu Generalštaba Vojske Srbije, ministar odbrane Dragan Šutanovac verovatno neće žuriti s predlogom za imenovanje novog načelnika Generalštaba, jer tu funkciju sada obavlja dosadašnji zamenik generala Zdravka Ponoša, general Miloje Miletić. No, u budućnosti treba očekivati da predsednik Republike Boris Tadić, kao vrhovni komandant, na dužnost načelnika Generalštaba imenuje jednog od dva najozbiljnija kandidata: general-majora Dragana Kolundžiju ili general-majora Dragana Katanića.
General-major Dragan Kolundžija sada je načelnik Operativne uprave. Ima bogato komandno iskustvo, bio je načelnik štaba čuvene 15. oklopne brigade iz Prištine u vreme agresije NATO-a na Jugoslaviju 1999. godine, a kasnije je, između ostalog, bio i komandant Operativnih snaga.
General-major Dragan Katanić komandant je Vazduhoplovstva i PVO. Probni je pilot s velikim iskustvom u letenju na svim tipovima naših borbenih aviona. U dosadašnjoj karijeri prošao je sve komandne dužnosti u jedinicama borbene avijacije. Jedan je od najzaslužnijih oficira što borbena avijacija nije potpuno ugašena, što se ide na modernizaciju postojećih vazduhoplova. Za generala Katanića kažu da je jedan od oficira Vojske Srbije s najvećim ličnim i moralnim integritetom, da je politički potpuno nezavisan i da je strogi profesionalac kojeg interesuje samo struka.
Zlobnici mu zameraju što je rodom iz kraja odakle je tast ministra odbrane, kao i da se u sukobu između generala Zdravka Ponoša i ministra odbrane Dragana Šutanovca „otvoreno stavio na stranu ministra odbrane”. Šta, zapravo, znači to „otvoreno se stavio na stranu ministra odbrane”?
Kao komandant Vazduhoplovstva i PVO general Katanić je u skladu s mišljenjem svojih kolega iz Komande Vazduhoplovstva i PVO još pre tri meseca odlučio da se ministru odbrane Draganu Šutanovcu dodeli počasni letački znak. Zbog zauzimanja ministra odbrane oko remonta „migova-29”, shvatanja priorieta u snabdevanju avijacije gorivom za potrebe obuke pilota, modernizacije aviona „G-4” i podrške programu aviona „lasta-95”.
Piloti smatraju da je ministar počasni pilotski znak zaslužio, jer je uostalom i leteo na avionu „mig-29”. Znači, brine za avijaciju, leteo na borbenom avionu. U svakoj drugoj zemlji ministar odbrane bio bi zbog toga nagrađen letačkim znakom. Dakle, odluka o dodeli tog znaka Draganu Šutanovcu doneta je mnogo pre otvorenog sukoba između načelnika Generalštaba i ministra odbrane. No, kada je na Dan vazduhoplovstva taj znak trebalo da se uruči ministru odbrane, načelnik Generalštaba ultimativno je tražio da se odloži proslava Dana vazduhoplovstva, valjda da ministru odbrane taj letački znak tada ne bi bio uručen. Komandant Vazduhoplovstva i PVO general Dragan Katanić je sazvao svoj kolegijum i hteo da čuje mišljenje svojih komandanta da li da se otkazuje Dan vazduhoplovstva. Jedinstveno je bilo mišljenje da je Vazduhoplovstvo iznad pojedinaca i da Dan vazduhoplovstva ne treba otkazivati kao ni uručenje počasnog letačkog znaka ministru odbrane. I general Katanić je javio generalu Ponošu da se Dan vazduhoplovstva ne otkazuje.
General Ponoš mu je onda hitno zatražio svu dokumentaciju da vidi kada je to odlučeno da se letački znak uruči ministru odbrane. Dokumentacija je hitno poslata u Generalštab. Bilo je tu još i nekih drugih „igrica” da bi se onemogućila proslava Dana vazduhoplovstva sa uručenjem letačkog znaka ministru odbrane, što je sve tužno i jadno i pokazuje koliko brinemo o Kosovu, a koliko o tome ko će dobiti letački znak. I to su te naše čuvene vojne reforme.
Dakle, najviše šansi da bude novi načelnik Generalštaba Vojske Srbije ima general Dragan Kolundžija, jer je i oficir Kopnene vojske. Za njegovog zamenika najozbiljniji je kandidat general Dragan Katanić. Uz ministra odbrane Dragana Šutanovca to bi mogao da bude dobar tim. Tri Dragana na čelu Vojske.
Poslednji komentari
@Radmilo. Nisam komentarisao ni domaću ni politiku agresora NATO. Ne postoji razlog koji može da opravda napad najveće vojnopolitičke alijanse na SR Jugoslaviju. Naredbodavci su učunili zločin. Toliko o politici. Vojska nije mogla da bira napadača ili da procenjuje da li da brani državu. Uradila je ono zbog čega postoji i njeni pripadnici zaslužuju najmanje korektan odnos. Visoki oficiri NATO su posle promene vlasti u Jugoslaviji proučavali našu taktiku, posebno za njih iznenađujuću žilavost protivvazdušne odbrane za koju su pre agresije procenili da će je neutralisati za tri do pet dana, i male gubitke u ljudstvu i tehnici jedinica KoV koje su vodile borbu protiv UČK pod stalnim udarima iz vazdušnog prostora. Za svakog komandanta jedinice je uspeh kada izvrši zadatak sa minimalnim gubicima. Primena mera protivvazdušne zaštite, rastresit raspored, ukopavanje, maskiranje, obmanjivanje se ne može karakterisati kao bežanija. Vojska je stvarno branila državu i narod i zahvaljujući tome ova država još uvek postoji.
@Radmilo. Verujem da Vas komentar nije bio zlonameran, ali, verujte da je u vreme divljackog bombardovanja, kakvo se ne pamti na prostorima ne samo Evrope od II Sc.R. Vojska imala osnovni zadatak: Prvo, da sacuva svoje efektive koje je izmestila iz kasarni i magacina na neke druge lokacije za takve slucajeve pripremljene, i da uz stalnu promenu mesta i izvanredno maskiranje, znatno oteza posao neprijatelju. U tome je u potpunosti uspela, kao sto smo vec videli, kada je u paradnoj koloni izasla sa KiM. Citav svet je bio zapanjen, a SAD razjarena i strasno povredjena i osramocena. Drugo, trebala se razracunati sa teroristickim grupacijama i zastititi narod. I tu su nam rezultati poznati. UCK je razbijena, potucena do nogu i pretilo joj je potpuno unistenje da nije bilo intervencije NATO u spasavanju iste. Njeno preostalo jezgro je spasio Milo, uz saglasnost drzave, kada je dozvolio da preko CG ode u Albaniju i tamo priprema korpus za kopnenu operaciju. I taj korpus je razbijen, a njegovu helikopresku, "Apaci" podrsku, nasa avijacija je za sva vremena prizemnila. Trece, trebala je naneti sto vece gubitke neprijatelju. Iako u neravnopravnom polozaju, nije bila inferiorna i cak se moze reci da su direktni vojni gubici NATO veci od nasih, naravno, gledajuci sva oborena i unistena sredstva. NATO je imao manje gubitke jedino u ljudstvu, a nije ni cudo kada se uzme u obzir da su bombardovali sa velikih visina, izvan dometa nase PVO. Oborena su i ostecena 3 nevidljiva, 230 KR, a osteceno i unisteno oko 60 aviona. Uzme li se u obzir da su jedinice UCK bile i njihova kopnena podrska i snaga, onda su pretrpeli totalni fijasko. Kako sada traze izlaz u "pobedi" u Iraku i Avganistanu, tako su i kroz kumanovski sporazum "pobedili". Sama cinjenica da ga nisu oni nametnuli, i da je usvojena R1244, po kojoj je KiM u Srbiji, dovoljno sama za sebe govori i pokazuje. Sada nam se svete i pokusavaju, u cemu i uspevaju, da nam otmu KiM, a i mi sami im tu pomazemo.
@Aleksandar Mihailovic Da se ipak i našalim, ja bih takvoj vojsci i takvim "državnicima" poručio "Nemojte me više braniti kad Vas molim"! Još jedna takva pobeda i Srbije više neće biti!..