„Тројка” успорава Србију

Предлогу да, заједно са одлуком о почетку процеса ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању, Савет министара Европске уније Европској комисији проследи и захтев за израду мишљења о кандидатури Србије су се успротивиле Белгија, Холандија и Немачка. Велика Британија се, према наводима једног обавештеног извора, „није претерано изјашњавала”. Тај саговорник каже да су се три земље „заложиле за приступ корак по корак”. На министарском састанку одржаном у понедељак у Луксембургу већина држава залагала се да се започне израда мишљења о кандидатури Србије и да није било формалног гласања о овом питању.

Шпанско председавање отворило је у понедељак ову тему изван званичног дневног реда седнице Савета министара. С обзиром на то да је за прослеђивање српске кандидатуре Kомисији за израду мишљења о захтеву Србије за чланство неопходан консензус разматрање српског захтева је одложено за неку од наредних седница света.

На питање какав је став Белгије, која од 1. јула преузима место председавајућег ЕУ, Барт Уври, портпарол Министарства спољних послова Белгије, за „Политику” каже: „Као што знате, имали смо корак у понедељак и био је састанак са господином Брамерцом. Донета је одлука да се иде према ратификацији ССП-а, а захтев према комисији који се тиче чланства је поменут, али као будући корак. Дакле, то ће бити следећи корак у процесу”.

Када би тај корак могао да буде учињен, односно шта ће белгијско председништво урадити у вези са српском кандидатуром видећемо, према речима Уврија, када Белгија представи свој програм председавања ЕУ. Планирају, како смо чули, да тај програм обелодане у току првих десет дана од преузимања „диригентске палице” међу двадесетседморицом, што ће рећи у првој половини јула.

Почeтак ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању између Србије, ЕУ и њених чланица приближио је Београд чланству у ЕУ, оценио је Штефан Филе, европски комесар за проширење.

„Ова одлука доноси Србији још један корак ближе Европској унији, стављајући наш однос на чврсте обавезујуће и институционалне основе. Очекујем да ће савет донети подједнако важну одлуку и затражити од Европске комисије да припреми мишљење о захтеву Србије за чланство у ЕУ”, навео је Филе.

„Србија је обавила добар посао и корак по корак се приближава чланству у ЕУ. Главни тужилац Трибунала у Хагу Серж Брамерц потврдио је напредак у сарадњи, а министри су сходно ранијем договору одобрили почетак ратификације ССП-а. То је веома позитиван корак. Али ово није био прави тренутак за прослеђивање захтева за чланство Србије у ЕУ, што је неколико министара и потврдило. То је политичка одлука, па је тешко сада дати процену када ће се министри о њој изјаснити”, казао је наш извор близак влади једне од држава које нису подржале предлог да кандидатура Србије буде прослеђена ЕК.

Неколико министара најавило је, међутим, брзу ратификацију ССП-а са Србијом. Министар иностраних послова Италије Франко Фратини је у Луксембургу рекао да ће Италија бити прва земља која ће ратификовати ССП са Србијом, јер у том погледу у италијанском парламенту постоји сагласност владајуће већине и опозиције.

Али окончање процеса ратификације зависиће, као што је познато, пре свега од Холандије.

Фратини је у Луксембургу навео да би Италија подржала и деблокаду процеса прихватања кандидатуре Србије за чланство у ЕУ, али с обзиром на то да то овог тренутка није могуће, заложио се да током председавања Белгије ЕУ почне разговoр о прикључивању Србије ЕУ.

И министри Шпаније, Аустрије и Словеније истицали су се у мишљењима да треба што пре овластити Европску комисију да почне технички процес који ће Србију довести до земље која има статус кандидата за ЕУ.

Циљ Београда је да земља постане кандидат за ЕУ до средине следеће године. Када је реч о питањима проширења ЕУ одлуке се могу донети само консензусом свих чланица, односно важније је да нико није против од тога колико је њих подржало неку одлуку.

Б. Чпајак

В. Јокановић