Политика

„Тројка” успорава Србију

Ићи ћемо корак по корак, каже Барт Уври, портпарол Министарства спољних послова Белгије

Седиште Европске комисије у Бриселу Фото Бета

Предлогу да, заједно са одлуком о почетку процеса ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању, Савет министара Европске уније Европској комисији проследи и захтев за израду мишљења о кандидатури Србије су се успротивиле Белгија, Холандија и Немачка. Велика Британија се, према наводима једног обавештеног извора, „није претерано изјашњавала”. Тај саговорник каже да су се три земље „заложиле за приступ корак по корак”. На министарском састанку одржаном у понедељак у Луксембургу већина држава залагала се да се започне израда мишљења о кандидатури Србије и да није било формалног гласања о овом питању.

Шпанско председавање отворило је у понедељак ову тему изван званичног дневног реда седнице Савета министара. С обзиром на то да је за прослеђивање српске кандидатуре Kомисији за израду мишљења о захтеву Србије за чланство неопходан консензус разматрање српског захтева је одложено за неку од наредних седница света.

На питање какав је став Белгије, која од 1. јула преузима место председавајућег ЕУ, Барт Уври, портпарол Министарства спољних послова Белгије, за „Политику” каже: „Као што знате, имали смо корак у понедељак и био је састанак са господином Брамерцом. Донета је одлука да се иде према ратификацији ССП-а, а захтев према комисији који се тиче чланства је поменут, али као будући корак. Дакле, то ће бити следећи корак у процесу”.

Када би тај корак могао да буде учињен, односно шта ће белгијско председништво урадити у вези са српском кандидатуром видећемо, према речима Уврија, када Белгија представи свој програм председавања ЕУ. Планирају, како смо чули, да тај програм обелодане у току првих десет дана од преузимања „диригентске палице” међу двадесетседморицом, што ће рећи у првој половини јула.

Почeтак ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању између Србије, ЕУ и њених чланица приближио је Београд чланству у ЕУ, оценио је Штефан Филе, европски комесар за проширење.

„Ова одлука доноси Србији још један корак ближе Европској унији, стављајући наш однос на чврсте обавезујуће и институционалне основе. Очекујем да ће савет донети подједнако важну одлуку и затражити од Европске комисије да припреми мишљење о захтеву Србије за чланство у ЕУ”, навео је Филе.

„Србија је обавила добар посао и корак по корак се приближава чланству у ЕУ. Главни тужилац Трибунала у Хагу Серж Брамерц потврдио је напредак у сарадњи, а министри су сходно ранијем договору одобрили почетак ратификације ССП-а. То је веома позитиван корак. Али ово није био прави тренутак за прослеђивање захтева за чланство Србије у ЕУ, што је неколико министара и потврдило. То је политичка одлука, па је тешко сада дати процену када ће се министри о њој изјаснити”, казао је наш извор близак влади једне од држава које нису подржале предлог да кандидатура Србије буде прослеђена ЕК.

Неколико министара најавило је, међутим, брзу ратификацију ССП-а са Србијом. Министар иностраних послова Италије Франко Фратини је у Луксембургу рекао да ће Италија бити прва земља која ће ратификовати ССП са Србијом, јер у том погледу у италијанском парламенту постоји сагласност владајуће већине и опозиције.

Али окончање процеса ратификације зависиће, као што је познато, пре свега од Холандије.

Фратини је у Луксембургу навео да би Италија подржала и деблокаду процеса прихватања кандидатуре Србије за чланство у ЕУ, али с обзиром на то да то овог тренутка није могуће, заложио се да током председавања Белгије ЕУ почне разговoр о прикључивању Србије ЕУ.

И министри Шпаније, Аустрије и Словеније истицали су се у мишљењима да треба што пре овластити Европску комисију да почне технички процес који ће Србију довести до земље која има статус кандидата за ЕУ.

Циљ Београда је да земља постане кандидат за ЕУ до средине следеће године. Када је реч о питањима проширења ЕУ одлуке се могу донети само консензусом свих чланица, односно важније је да нико није против од тога колико је њих подржало неку одлуку.

Б. Чпајак

В. Јокановић

објављено: 17.06.2010.

Последњи коментари

anabela  | 18/06/2010 13:11

Olja@ne moramo mi da govorimo Nemacki, niti je nemacki kapital bog zna kako jak, ali bilo bi dovoljno, da niko i nikad u ovoj zemlji ne plati ni paru bilo kome da mu nadje radno mesto, da ne plati nikada nekom lekaru bilo kakav mito, ni cokoladu jer vas je dobro lecio, da se odvija kontrola kuda idu prihodu,da se smanji utaja poreza,da se oporezuju svi koji izdaju stanove,a znamo da ne placaju porez i da se na prijavljivanje takvih ljudi poreskim sluzbama ne gleda kao na "dostavu", pre neki dan sam slavila cerki rodjendan u jednoj lepoj igraonici, nisu mi dali racun,zaposljava se preko veze...to je ono sto brine Evropu,a trebalo bi prvo nas.

igor ristic | 25/06/2010 08:26

Ovako ozbiljan zahtev Srbije oko kandidature u članstvo Unije posle Odluke komisije da odblokira SSP izaziva prilično uočljiv zazor i otpor jednog dela zemalja EU sa Nemačkom na čelu.Zašto je to tako može se samo naslutiti i da se razumemo to je samo deo difuznog diplomatskog pritiska da - malo oladimo - jer oni imaju mnogo važnijih problema nego što mi mislimo da imaju.Mi bismo posle svega ovoga što se dogodilo oviha dana, jednostavno trebali da zaćutimo i okrenemo se svojim brigama i zaista svojim prijateljima,Rusima napr.Libijcima,Španiji, Italiji,Grčkoj,Kipru,Slovačkoj pa od skora i Turskoj zašto da ne!! i koji deo poslovne i političke saradnje treba sa njima produbiti i intezivirati,a onu uštirkanu i našminkanu evropu ostavimo da počiva u svojim brigama oko pokreta zelenih,organizacije i promocije gej i lezbo parada,zaštite prava Roma ispod Brankovog mosta..Dakle,okrenimo se sebi i svojim problemima marginalizacije radništva,urušavanju prosvete i obrazovanja,kako pobed.bedu

dra tri | 20/07/2010 09:55

Nije politicarima bitan ulazak u EU da bi građanima poboljsali kvalitet zivota, ispunjavajuci EU standarde i sl. nego da dođu do pristupnih novcanih fondova kako bi se naravno obogatili i oni, a bogami i oni iz EU jer isti taj novac se ponovo vrati njima kroz raznorazna "ulaganja".Svaka članica EU gleda moguci ekonomski interes u Srbiji, na osnovu kog će prilagođavati stav o daljem napretku Srbije ka EU,
Ako je Belgija predsjedavajuca EU zar je slucajno da Delta Maxi treba bas biti prodana Belgijancima? Omoguciti Holandiji da profitira u Srbiji je najlaksi put da im se omeksaju stavovi o prijemu Srbije u EU, Talijani i Spanci vec imaju jasan svoj interes u Srbiji, a i Francuzi uskoro preko metroa itd.. itd.. sve se vrti oko profita za pojedine likove i korporacije i naravno.