Očekujem da ćemo pokazati koliko su snažne veze Srba sa KiM i Beograda, uprkos činjenici da mnogi neće moći da izađu jer su ukinuta neka biračka mesta, pa mora da se putuje i kroz albanske sredine da bi se glasalo”, kaže Ivan Petrović član Opštinskog veća iz Kosovske Kamenice

Preko mosta i ispod, juče ranom zorom postavljene, tek raspakovane srpske zastave, ulazi se u selo Ranilug. Zastava je znak da u najvećem selu Kosovskog Pomoravlja ima srpskih izbora, a još vidljiviji dokaz je i što na tom mestu nema džipa sa kosovskim specijalcima koji su, do pre neki dan, ovde pretresali svako vozilo i tražili izborni materijal ili bilo kakav dokaz predizbornih aktivnosti. U samom selu, kao i u većini sredina južno od Ibra, gotovo da nema uobičajene izborne ikonografije.

„Mi, sinko, radimo koliko možemo, a za ono na šta nas sila natera nismo krivi, a slobodu čekamo”, kaže penzioner, L.Đ. iz Raniluga u Kosovskom Pomoravlju. Lepo se spremio i glasao na parlamentarnim i predsedničkim izborima. Ne želi mnogo da priča jer to nije odlika ljudi ovog kraja „pitomi Moravci”, kaže, „mogu mnogo da trpe i zato nas danas ima ovoliko”. Strah i trpljenje su način ovdašnjeg života, a u ekstremnim krugovima četrdeset hiljada Srba viđeni su kao etnička prepreka između Kosova i Preševa, Bujanovca i Medveđe. Već pola godine u ovom kraju su učestali incidenti, hapšenja, prijave policiji, a najava srpskih izbora dodatno je povećala etnički pritisak i obnovila staru i uvek živu priču o konačnom, kao i o međusobnim geto obračunima.

„Ako si mi se zamerio, prijaviću te Kosovskoj policiji, prijaviću da ti je kuća napravljena na utrini, da organizuješ izbore ili da podrivaš ustavni poredak Kosova.” Taj razarajući unutrašnji sukob porastao je delom zbog formiranja novih opština koje priznaju Prištinu, a delom i zbog slabljenja uticaja i moći Beograda.

Gomilanje tenzija, po pravilu završi etničkom eksplozijom u kojoj nestaju slabi i nezaštićeni. Prištinu ne zanimaju gola brda na severu Kosova, nju interesuje sopstvena vlast, apsolutna kontrola i u krajnjem nestanak Srba i njihovih spomenika južno od Ibra.

„Srbi su prinuđeni na ovakvo glasanje. Očekujem da će izlazak pokazati koliko su snažne veze Srba sa Kosova i Metohije i Beograda, uprkos činjenici da mnogi neće moći da izađu jer su ukinuta neka biračka mesta, pa mora da se putuje i kroz albanske sredine da bi se glasalo”, kaže Ivan Petrović, član Opštinskog veća iz Kosovske Kamenice.

I ovoga puta je najava prelomnog trenutka dala svoje teške i bolne rezultate, ona decenijama služi da održi tenziju i eliminiše neprijatelja. U tom čekanju dana za rešenje potroši se ogromna snaga različitih društvenih elita koje, kao vojnici, skakuću u bezvremenom rovu čekajući povoljan trenutak da istrče na neprijatelja.

Danima se mediji i političari iz Prištine bave samo Srbima i Beogradom. Novinar Imer Muškoljaj smatra da prištinsko bavljenje srpskim izborima služi da se prikriju drugi, veći problemi i dodaje: „Vlada u Prištini nema pristup severu, ne može tamo ništa konkretno da uradi i zato se služe samo izjavama kako bi pokazala svoje protivljenje.”

Vlast, ideologija, etnička sila, međunarodni interesi i nasleđe, za sada, situaciju drže pod kontrolom. Ove sile dozvoljavaju juriš svaki put kad se proceni da je moguće istrebljenje slabijeg ili se „unutar rova” pojavljuju sumnja, problemi i kritika sopstvenih stavova i ciljeva. Zbog svega toga se puštanjem krvi najčešće postižu dva cilja: mir u sopstvenoj kući i uspeh pred nacijom kao vrhovnim sudijom, komandantom, institucionalnim autoritetom i duhovno-kulturnim vođom.

Prošao je dan srpskih izbora, prelomni dan straha, a iz rova na sreću niko nije istrčao, ili se čeka druga prilika i drugi „sudnji dan”.