Очекујем да ћемо показати колико су снажне везе Срба са КиМ и Београда, упркос чињеници да многи неће моћи да изађу јер су укинута нека бирачка места, па мора да се путује и кроз албанске средине да би се гласало”, каже Иван Петровић члан Општинског већа из Косовске Каменице

Преко моста и испод, јуче раном зором постављене, тек распаковане српске заставе, улази се у село Ранилуг. Застава је знак да у највећем селу Косовског Поморавља има српских избора, а још видљивији доказ је и што на том месту нема џипа са косовским специјалцима који су, до пре неки дан, овде претресали свако возило и тражили изборни материјал или било какав доказ предизборних активности. У самом селу, као и у већини средина јужно од Ибра, готово да нема уобичајене изборне иконографије.

„Ми, синко, радимо колико можемо, а за оно на шта нас сила натера нисмо криви, а слободу чекамо”, каже пензионер, Л.Ђ. из Ранилуга у Косовском Поморављу. Лепо се спремио и гласао на парламентарним и председничким изборима. Не жели много да прича јер то није одлика људи овог краја „питоми Моравци”, каже, „могу много да трпе и зато нас данас има оволико”. Страх и трпљење су начин овдашњег живота, а у екстремним круговима четрдесет хиљада Срба виђени су као етничка препрека између Косова и Прешева, Бујановца и Медвеђе. Већ пола године у овом крају су учестали инциденти, хапшења, пријаве полицији, а најава српских избора додатно је повећала етнички притисак и обновила стару и увек живу причу о коначном, као и о међусобним гето обрачунима.

„Ако си ми се замерио, пријавићу те Косовској полицији, пријавићу да ти је кућа направљена на утрини, да организујеш изборе или да подриваш уставни поредак Косова.” Тај разарајући унутрашњи сукоб порастао је делом због формирања нових општина које признају Приштину, а делом и због слабљења утицаја и моћи Београда.

Гомилање тензија, по правилу заврши етничком експлозијом у којој нестају слаби и незаштићени. Приштину не занимају гола брда на северу Косова, њу интересује сопствена власт, апсолутна контрола и у крајњем нестанак Срба и њихових споменика јужно од Ибра.

„Срби су принуђени на овакво гласање. Очекујем да ће излазак показати колико су снажне везе Срба са Косова и Метохије и Београда, упркос чињеници да многи неће моћи да изађу јер су укинута нека бирачка места, па мора да се путује и кроз албанске средине да би се гласало”, каже Иван Петровић, члан Општинског већа из Косовске Каменице.

И овога пута је најава преломног тренутка дала своје тешке и болне резултате, она деценијама служи да одржи тензију и елиминише непријатеља. У том чекању дана за решење потроши се огромна снага различитих друштвених елита које, као војници, скакућу у безвременом рову чекајући повољан тренутак да истрче на непријатеља.

Данима се медији и политичари из Приштине баве само Србима и Београдом. Новинар Имер Мушкољај сматра да приштинско бављење српским изборима служи да се прикрију други, већи проблеми и додаје: „Влада у Приштини нема приступ северу, не може тамо ништа конкретно да уради и зато се служе само изјавама како би показала своје противљење.”

Власт, идеологија, етничка сила, међународни интереси и наслеђе, за сада, ситуацију држе под контролом. Ове силе дозвољавају јуриш сваки пут кад се процени да је могуће истребљење слабијег или се „унутар рова” појављују сумња, проблеми и критика сопствених ставова и циљева. Због свега тога се пуштањем крви најчешће постижу два циља: мир у сопственој кући и успех пред нацијом као врховним судијом, командантом, институционалним ауторитетом и духовно-културним вођом.

Прошао је дан српских избора, преломни дан страха, а из рова на срећу нико није истрчао, или се чека друга прилика и други „судњи дан”.