Прешево – Месец дана је прошло откако су ухапшени чланови „Гњиланске групе” такозване Ослободилачке војске Косова, а страсти се у Прешеву још не смирују. У Прешеву је и даље тема број један упад Жандармерије на 17 локација у граду и одвођење деветорице Албанаца у Централни затвор у Београду.

Овдашњи лидери албанских партија сматрају да ће напетост потрајати, и додају да је могуће да се ситуација погорша. Захтевају да се сви ухапшени пусте на слободу. Они, наиме, не верују у непристрастност Специјалног суда за ратне злочине, па предлажу да се процес члановима „Гњиланске групе” одржи пред судом који они сматрају непристрастним.

Рагми Мустафа, председник Скупштине општине Прешево, каже да Албанци сматрају да су непристрастни судови у Хагу и Гњилану, где би, по његовом мишљењу, и требало да се одржи процес, јер се „тамо и десио наводни догађај”. Са Мустафом, за кога многи овде мисле да је знао да се спрема акција Жандармерије, што он демантује, разговарали смо у његовој канцеларији, у згради Скупштине општине у Улици маршала Тита.

– Не бих да прејудицирам какав ће крајњи исход бити, али да је напето, напето је. Озбиљност свему даје и изјава Ивице Дачића да ће се акција полиције наставити. Много Албанаца из Прешева је због тога отишло на Косово – каже Мустафа.

У МУП-у Србије, на основу извештаја, кажу да локална полицијаобавља послове без икаквих проблема. Била су два окупљања Албанаца у знак протеста због хапшења, али осим тога никаквих инцидената није било.

Напетост у овом месту, међутим, таква је да се осећа и у ваздуху.У шали кажу да би неко могао да измисли неки апарат, попут барометра, који би мерио количину напетости у ваздуху. Када смо ушли у Прешево колима београдских регистрација, пажња коју смо изазвали била је очигледна. Било да је реч о деци, мушкарцима, женама, било о локалним полицајцима, иначе Албанцима у униформи МУП-а Србије, сви су се окретали за нама и одмеравали нас. На моменте било је и непријатно. Када смо се паркирали испред зграде Скупштине општине и стали испред киоска на којем се продаје искључиво штампа са Косова и Метохије, пришла су нам тројица млађих мушкараца и питала ко смо и зашто смо овде. Онда су препознали Животу Матића, дописника „Политике” из Бујановца, па је кратак разговор кренуо другим током који свакако није био напет. Рекли су само да се у Прешеву тешко живи.

Нема посла, што је по њиховом мишљењу најважнија ствар. То би могло да подстакне мештане да престану да размишљају о политичким препуцавањима локалних албанских лидера и власти у Београду. Све је лакше кад имаш од чега да живиш, кажу. Искрено, стекли смо утисак да се локални функционери поводом хапшења чланова „Гњиланске групе” крију иза пароле „грађани тако мисле”, а заправо многе Прешевљане више брине то што немају од чега да живе.

У Прешеву је око 70 одсто албанског становништва без посла. Незапосленост је велика што се примећује и по гужви на централним градским улицама, које на моменте подсећају на сцене из документарних филмова о Бејруту и Багдаду, толика да се запитате да ли сте у Прешеву или у неком већем граду. Саобраћај се одвија споро, а мештани беспослено стоје у групицама и ћаскају испред радњи на којима су натписи искључиво на албанском језику.

Иако Космет признају као независну државу, Прешевљани мисле да проблем незапослености треба да им реши Влада Србије. Сматрају да су инвестиције у овај град симболичне. Паре које стижу из буџета углавном се троше на плате и развој инфраструктуре. Углавном се жале на то што други градови у Србији добијају више новца него Прешево. Са пажњом прате све податке, па тако знају да је за Власотинце прошле године издвојено 300 милиона динара, а за Прешево 69 милиона.

– Ако је Прешево Србија, зашто и ми не добијемо 300 милиона – каже Рагми Мустафа, коме је на столу, док је разговарао са нама, била књига „Животни квалитет града Београда за 2007. годину”.

Прешевљани се жале и на школовање. Поред тога што је обезбеђено да основну и средњу школу похађају на албанском језику, они мисле да за такво образовање немају адекватан план и програм, као и књиге из којих би учили. Посебан проблем је високо образовање. Многи млади из овог града настављају школовање у Приштини, Тетову и Скопљу. Знају да им дипломе из Приштине убудуће неће бити признате приликом запослења у Србији, због тога што оне имају штамбиљ на којем пише „држава Косово”.

– Посебно нам је тешко због граничних прелаза. Имамо само прелаз код Табановаца са Македонијом, док три остала, код мањих граничних места нису отворена. Овде има много људи који имају родбину на Косову и у Македонији и дешава се да по три сата чекају због путовања које објективно траје петнаестак минута – кажу Прешевљани.

Малобројни Срби, којих према попису из 2002. године има око 1.000, живе у насељу око железничке станице. Имају основну школу, продавницу и кафану „Код старог колара”, имају пар кафића и „Терминал”, нешто што ће некада можда бити хотел.

У кафану „Код старог колара” свраћају и Срби и Албанци, мада они мало ређе откако су похапшени чланови „Гњиланске групе”. Неки кажу да то можда нешто значи. Конобара Бранка – Банета Петровића то не занима. Он је, иначе, из Владичиног Хана и путује у Прешево сваке друге недеље, где остаје по седам дана како би радио у овој кафани. У родном месту није могао да нађе посао, баш као ни његова супруга која је већ 20 година на бироу за запошљавање. Чини се да је веома опрезан човек, а његов поглед и слегање раменима говоре да не жели превише да прича о односима између две заједнице.

– Тешко је. Атмосфера је другачија откако су била хапшења, али досад није било ексцеса. Ваљда ће тако и остати – каже Петровић.

Душан Телесковић - Живота Матић

Гњиланској групи продужен притвор за још два месеца

Окружни суд у Београду продужио је за још два месеца притвор деветорици чланова некадашње Ослободилачке војске Косова осумњичених за ратни злочин у Гњилану током 1999. године. Портпарол Окружног суда у Београду Ивана Рамић рекла је да је кривично ванпретресно веће Окружног суда продужило притвор због опасности од утицаја на сведоке, висине запрећене казне за дело за које се они сумњиче и тешких околности под којима је кривично дело учињено.

Ухапшени су Назиф Хасани, Ахмет Хасани, Фатон Хајдари, Самет Хајдари, Ферат Хајдари, Камбер Сахити, Агуш Мемиши, Бурим Газлију и Селимон Садики.

Они се сумњиче да су у гњиланском региону од јуна до октобра 1999. године киднаповали и убили више од 50 цивила.Решење о спровођењу истраге донето је 28. децембра.

Бета