Међународни дан несталих, 30. август, био је повод да се јуче организују различите, углавном протестне акције и да се огласе удружења, странке и појединци која захтевају јасну спремност домаћих и међународних власти, као и власти у окружењу, да коначно буде откривена истина о страдалницима за чију се судбину и после толико година не зна ништа.

Међународном комитету Црвеног крста је током оружаних сукоба на просторима бивше Југославије пријављен нестанак 34.372 особе, а до сада је расветљена судбина 18.717 лица.

Шеф регионалне делегације Међународног комитета Црвеног крста Пол-Анри Арни је за Слободну Европу саопштио да се и даље трага за 15.655 несталих, што је ,,превелики број за постизање помирења на западном Балкану”.

Највише неразјашњених случајева, казују други извори, има у БиХ (11.466), Хрватској (2.300) и на Косову и Метохији (1.889).

У овом тренутку, неколико српских удружења и владина Комисија трагају за око 4.000 несталих Срба и других држављана Србије, међу којима је и близу 400 српских војника и официра бивше ЈНА, несталих током 1991/1992. године.

На Тргу Николе Пашића у Београду јуче је протест организовала Координација српских удружења породица несталих са простора бивше Југославије. Председавајући Чедомир Марић је прочитао отворено писмо са захтевом да Србија, Хрватска и БиХ потпишу споразум о размени релевантних информација и сарадњи у трагању за несталима, пренео је Танјуг

Председник Удружења породица несталих у Републици Српској (РС) Недељко Митровић изјавио је јуче да се због „опструкције и политикантства” у Босни и Херцеговини готово ништа не ради на ексхумацији и идентификацији близу 1.800 несталих Срба

Од 1996. године, када је у РС регистрована 5.251 нестала особа, решена је судбина нешто више од 3.000 лица, међу њима и тридесетак деце, рекао је Митровић за Танјуг. Тренутно породице трагају за 1.772 несталих, а међу њима је седморо деце. Основни проблем је „опструкција, а још више од тога, политикантство. Ми смо тотално незадовољни, јер се не уважавају захтеви са списка несталих у Републици Српској”, рекао је Митровић. Према његовим речима, прошле године је ,,идентификовано више од 900 Бошњака, а ексхумирано само пет-шест Срба”, што „породице више не могу прихватити”. Зато је јуче упућен захтев да владе Србије, Хрватске и БиХ што пре утврде стратегију у трагању за несталима и да обезбеде услове за квалитетан рад надлежних институција, пренела је Бета.

Под мотом ,,Желимо истину”, јуче је и у Грачаници организован протестни скуп и затражено расветљавање судбине несталих и киднапованих на КиМ.  Према речима Милорада Трифуновића, координатора Удружења породица киднапованих и несталих Срба на Космету, према тим породицама се и данас врши злочин.

,,Надлежни, а међу њима је најодговорнији Еулекс, одбијају да почну откопавање и ексхумацију на локацији у близини Обилића где су, претпоставља се, покопани остаци киднапованих рудара угљенокопа Белаћевац”, навео је Трифуновић.

Огласио се јуче и шеф мисије Еулекс на Косову Ив де Кермабон, који тврди да је Еулекс предузео „знатне мере” за утврђивање судбине несталих на Косову и навео да је та мисија од децембра 2008. извршила 88 теренских операција, 45 ексхумација, однела 405 узорака костију на ДНК анализу и ексхумирала тела 66 појединаца, пренела је Бета.

Наташа Кандић, из Фонда за хуманитарно право, позвала је власт у Србији да објави све податке о масовним гробницама и да обезбеди средства и изврши ексхумацију преосталих масовних гробница у језеру Перућац и на Кошарама и у Белаћевцу. Представница фонда Сандра Орловић рекла је на конференцији за новинаре да је на Косову од 1. јануара 1998. године до децембра 2000. године убијено 13.421 особа а да се као нестало води њих 1.886.

Нова Србија (НС) јуче је затражила хитно решавање свих случајева киднапованих и несталих и енергичније заузимање српске власти и тужилаштва у откривању злочина, нарочито на северу Албаније.

Нова Србија је подржала и иницијативу да се у Београду подигне споменик свим несталим и киднапованим.

Сл. К.