Борба против дискриминације, промовисање културне различитости, старосна дискриминација, стандард квалитета у образовању и секторима услуга, рурални туризам и женско предузетништво, неке су од тема којима ће се бавити 43 организације цивилног друштва које су за своје пројекте добиле четири милиона евра од Европске уније, појединачно од 50.000 до 150.000 евра.

У пројекту „Подршка цивилном друштву” учествовале су 284 невладине организације, културне фондације, асоцијације потрошача, удружења продаваца, синдикати… Циљ пројекта је да пружи додатну подршку учешћу цивилног сектора у интеграцији Србије у ЕУ у две области: борба против дискриминације и промоција културне различитости и локалног друштвено-економског развоја.

Саша Гајин, председник Центра за унапређење правних студија, каже да ће њихов пројекат (Борба против дискриминације и изградња културе толеранције кроз дијалог, правну реформу и адекватно праћење дискриминаторне праксе) бити спроведен у десет градова ради стварања толерантнијег и праведнијег друштва. Највише ће радити на унапређивању законодавства када је реч о регистрацији истополних заједница, правном статусу трансродних и транссексуалних особа и на пракси питања лишавања пословне способности особа с менталним инвалидитетом.

„Овим питањима се бавимо десет година и учествовали смо у прављењу закона и едукацији судија. Радили смо на стварању правног амбијента и нових правила. Пројекат садржи нову законску регулативу када је реч о лицима с менталним инвалидитетом – јер зашто људи с Дауновим синдромом не би изашли да гласају? Код нас нису предвиђене ни правне последице ако лице промени пол што захтева и правну регулативу. Ни хомосексуалне заједнице више не могу бити табу-тема. Пројекат садржи и примену постојећих прописа па ће се тако у десет средина у Србији разговарати о ширењу духа толеранције и међусобног разумевања јер не могу постојати грађани првог и другог реда. Потребно је решити и проблеме око уписа Рома у матичне књиге и издавања личних докумената”, објашњава Гајин.

Пројекат Цесида „Укључивање организација цивилног друштва у енергетске и климатске политике на локалном нивоу” треба да редукује индустријску емисију угљеника а посебно у пределу Врбаса и Куле.

„Циљ је смањење гасова са ефектом стаклене баште који су последица енергетских активности, а над којим локалне самоуправе имају одређене надлежности”, каже Александар Мацура, сарадник на пројекту. „Представници удружења потрошача, еколошких организација, организација активних у борби за искорењивање сиромаштва и удружења која окупљају стручњаке из одговарајућих области ће кроз пројекат научити која правила у енергетском сектору важе у Европи и Србији, каква је веза тих правила са спречавањем климатских промена, која су права грађана у овој области, које су то технологије којима је могуће производити енергију с мање штетним последицама по животну средину а на начин који омогућује економске активности и одржавање комфора у домаћинствима. Тиме би се створила база знања која би омогућила организацијама и појединцима да утичу на промену енергетске политике у Србији која омогућава одрживост енергетског сектора и ефикаснију и чистију употребу расположивог ресурса. Локални енергетски планови уз учешће грађанских организација биће припремљени у општинама Врбас и Кула које су богате различитим могућностима одрживе производње и потрошње енергије, а учешће у пројекту развојних агенција Бачке и Срема, као и Центра за стратешке студије Владе Војводине обећава да ће се знање стечено овим пројектом применити и у другим општинама у Војводини и широм Србије. Цекор, као једна од водећих организација цивилног друштва у овој области у Србији, својим знањем ће помоћи Цесиду да покрену процес енергетско-климатског образовања у пракси јер ће се иначе неефикасно коришћење горива са штетним ефектима по животну средину, и укупан развој у Србији ће се наставити”, каже Мацура.