Влада Србије признала је јуче да је на информацију о случају Миладина Ковачевића ставила ознаку поверљивости уз образложење да је то учињено „у интересу успешног вођења преговарачког процеса и у интересу свих страна које учествују у преговорима”.

Ознаку поверљивости са докумената који се односе на овај случај, како се каже у саопштењу, влада ће скинути када буде пронађено решење прихватљиво за обе земље. Преговоре о овом случају води Влада Србије, а објављивање докумената са ознаком поверљивости у току преговарачког процеса, како се наводи, није у интересу решавања проблема с обзиром на то да нису прецизиране све појединости евентуалног договора.

Влада инсистира и да надлежни државни органи утврде кривичну одговорност свакога ко је под сумњом да је починио кривично дело. Истовремено, биће настављена и истрага на утврђивању одговорности за неовлашћено давање података о документима са ознаком поверљивости.

Информација о томе да је влада донела одлуку о исплати 900.000 долара накнаде студенту Брајану Стајнхауеру, кога је Ковачевић претукао, и накнади за кауцију у висини од 100.000 долара могла би да буде и тема о којој ће расправљати посланици Скупштина Србије. Председник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић и самостални посланик Владан Батић сматрају да би парламент требало да предложи влади да укине одлуку о исплати милион долара. Како у разговору за „Политику” каже Славица Ђукић-Дејановић, председник Скупштине Србије, она ће ту тему ставити на дневни ред ванредног заседања уколико предлог буде имао подршку 84 посланика, ако иницијативу подржи 30.000 грађана или ако сама влада иницира ту тему. Парламент, како каже, може да расправља о тој теми и да заузме став.

Из информације која је процурела у јавност остало је нејасно због чега би Србија поред плаћања одштете повређеном америчком студенту платила и кауцију. Према информацији коју је „Политика” јуче добила од породице Миладина Ковачевића, они су кауцију од 100.000 долара платили 6. јуна прошле године. Коме онда држава Србија плаћа или можда пак рефундира износ од 100.000 долара?

Коментаришући саопштење владе, Јелена Триван, портпарол Демократске странке, каже за наш лист да је овај случај престао да буде приватан када је Ковачевић упркос оптужбама прешао на територију Србије.

– Влада Србије претходних месеци покушавала је да смањи штету која је настала како се не би погоршали односи са САД и како грађани не би осетили последице због случаја Ковачевића. Све што је влада чинила није имало за циљ да заштити Ковачевића и да га оправда него да смањи могућност да сви трпимо штету због тога што се десило – каже Триванова.

За разлику од ње, Драган Тодоровић, председник Извршног одбора Српске радикалне странке, која је иначе протеклих месеци пружала највећу подршку Ковачевићу, сматра да је одлука владе понижавање Србије.

– Ово није урађено због Миладина Ковачевића него зато што је наша земља под управом САД. Ако постоји разлог треба да га процесуирају. Не могу да верујем да је ова влада тако нешто учинила. Мислим да је то злоупотреба службеног положаја, јер мора да постоји добро образложење да би се на нешто ставила ознака тајности – каже Тодоровић.

На питање да ли би се евентуално у скупштини изјаснили за то да се од владе тражи да укине одлуку, Тодоровић каже да би о томе одлуку донели органи странке.

Због откривања садржине документа, који је носио ознаку тајности, јуче је на информативном разговору у полицији била Оливера Зекић, главни и одговорни уредник „Борбе”. Како је изјавила након тог разговора она није открила извор од кога је добила поверљиву информацију позвавши се на Закон о информисању према којем новинар није дужан да открије свој извор информација.

У новом закону о класификацији и заштити тајних података, који ће се ускоро наћи на јавној расправи, према речима Саше Гајина, једног од аутора, одговорност за особе које буду одале информацију која је у законом прописаном поступку проглашена строго поверљивом, односно тајном неће бити спорна, али само када се ради о одговорним, односно службеним лицима.

Уколико се, пак, та информација рашири путем медија, одговорност медија који је „строго поверљиву” информацију пустио у јавност зависиће од тога на шта се она односи.

„Питање одговорности медија моћи ће да се постави само уколико се та информација односи на кривично дело за које је запрећена казна од најмање пет година затвора”, казао је Гајин Танјугу додавши да су медији, пре свега, заштићени Законом о информисању и правом на слободу медија и јавне речи.

Ј. Церовина

-----------------------------------------------------------

Да ли се Хилари ангажовала у „случају Миладин”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 23. фебруара – Најновији заплет у „случају Миладина Ковачевића” овде је ушао у фазу с много више претпоставки него чињеница. Нема, засад, јасног одговора на питања: да ли је нови шеф дипломатије Хилари Клинтон учествовала у прављењу аранжмана да власти Србије исплате милион долара – од којих 90 одсто породици њујоршког младића кога је, по њујоршкој оптужници, Ковачевић тешко повредио, а 10 одсто „у виду кауције”, као ни које би домете имала таква финансијска пошиљка.

Испоставило се, наиме, да је вест о учешћу Клинтонове била преурањена, констатовала је телевизија Ен-Би-Си не поричући изричито њену веродостојност. Два локална високотиражна листа „Њујорк пост” и „Њујорк дејли њуз” објавили су противречне информације.

По писању „Поста”, доскорашња сенаторка и бивша „прва дама”, а садашња челница Стејт департмента – јесте, а по „Дејли њузу”– није, у актуелној функцији, била непосредни актер догађаја који су ванредно усталасали јавност Србије. По верзији првог дневника, који се позива на београдског функционера који је захтевао да му се име не помиње: „То је била иницијатива Хилари Клинтон од самог почетка”.

Уједно се, као изјава портпарола Стејт департмента Карла Дакворта, цитира да је поменути аранжман „приватна ствар између српске владе и породице Стајнхауера” (Брајана, студента који је дуго био у коми после пребијања). У најновији развој догађаја су, по његовим (пренетим) речима, били укључени: „амерички амбасадор у Београду (Камерон Мантер) и врло високи вашингтонски званичници”.

У интерпретацији других новина, портпарол Клинтонове, Енди Лејн, тврди да државни секретар није суделовала у постизању „дила” с Београдом, јер је тај договор „приватна ствар”.

Независно од полемике у Србији у вези са начином на који је се цела ствар ради, овде могу да се добију и процене да поменута сума „није превелика” кад се имају у виду две чињенице. Прво: скупоћа здравствених услуга. Друго: да треба спречити даље потресе у односима између двеју земаља, поремећених „од Косова до Младића”, које случај Ковачевић додатно оптерећује. Ново заоштравање „никоме не иде у прилог”. Ни на дипломатским, ни на унутрашњим пољима, оптерећеним већим мукама…

Суочена са сложеним околностима, породица Стајнхауер би, чује се, такође, могла да „убеди” њујоршки суд да поступак против Ковачевића препусти српском правосуђу.

Извесне нејасноће остају у вези са сумом од 100.000 долара дефинисаном као „кауција”. Исти такав износ је, подсећа се, Ковачевићева породица уплатила да би он као оптуженик био пуштен из затвора, да би потом уз путни лист, добијен од тадашњег састава српског конзулата у Њујорку, отишао из САД, али „Дејли њуз” помиње да наведена свота треба да послужи да „Стајнхауер и остали сведоци дођу на суђење у Београд”.

М. Пантелић