За саветнике не важи сукоб интереса

За посебне саветнике министара српске владе важе посебна правила. Они су умногоме повлашћенији од својих шефова – за њихов избор нису одређени никакви критеријуми, за време бављења професионалним дељењем савета могу да раде и на другим местима, а заобићи ће их и непријатност подношења извештаја о својој имовини по доласку и одласку са функције. Ако се зна да неки од саветника имају и своје приватне фирме које се баве делатностима које спадају управо у ресоре министара које ће саветовати, поставља се питање коме ће на крају положити рачун укупно 61 посебни саветник нове српске владе. Како је „Политици” речено у Републичком одбору за решавање о сукобу интереса, према Закону о државним службеницима посебни саветници министара не спадају у категорију „функционера”, па тако особе за које се сматра да имају значајан утицај на министре немају обавезу да по доласку и одласку са функције Одбору предају своје имовинске карте. Зато у Одбору сматрају ова рупа у закону „доводи у сумњу савесно и одговорно обављање њихових функција”.

Одлуку о броју посебних саветника које сваки министар понаособ може да именује влада је донела 11. јула ове године. Овом одлуком је прецизирано да „посебни саветници нису у радном односу у министарству”, а, како „Политика” сазнаје, са њима се најчешће потписује уговор о делу, чиме им се оставља могућност да стални радни однос имају на неком другом месту.

Према речима Немање Ненадића, програмског директора организације Транспарентност Србија, постојећа ситуација са посебним саветницима министара није новина, али се ништа не чини да се њихов статус и обавезе током трајања функције законски регулишу.

– Зачкољица је у томе што сами саветници директно не доносе одлуке, већ би требало да утичу на креирање политике целог министарства. То их свакако не чини имуним на могуће злоупотребе положаја, па је ову област неопходно правно уредити – рекао је Ненадић.

Зоран Хамовић, власник издавачке куће „Клио” из Београда, недавно је именован за посебног саветника министра културе Небојше Брадића. Хамовић за „Политику” каже да нема бојазни да ће он свој утицај на министра искористити у приватне сврхе. Јер о чињеници да министар Брадић нема слуха за такве људе у свом окружењу можда најбоље сведочи недавна смена Миомира Кораћа са места његовог помоћника, управо због сукоба интереса.

– Савети се најчешће односе на функционисање министарства у програмском смислу, а функција посебног саветника не подразумева да ће министар његове савете обавезно и прихватити. Мада увек полазимо од тога да на место саветника не би ни могао да буде постављен неко ко нема изграђена морална начела, суд јавности је ту да опомене уколико неко недостојно врши своју функцију – објаснио је Хамовић. Он не пориче потребу да се положај посебних саветника прецизно законом регулише, али наглашава да се у послу којим се приватно бави и не остварује велика зарада.

– Онај ко има приватну издавачку кућу заправо је власник идеје, а не пара. Са друге стране, зашто би неко ко је себи годинама стварао име у приватном бизнису ризиковао да све то уруши повлачењем непромишљених потеза током саветничког „стажа” – сматра Хамовић.

Према мишљењу Ђорђа Вуковића из Цесида, овај проблем би донекле могао да буде решен тако што би министарства на својим интернет-презентацијама објавила податке о броју саветника које има сваки министар, висину њихових примања и делокруг рада. Са друге стране, и рад осталих државних институција требало би учинити доступним јавности, како би грађани у наведеном случају сами могли да провере да ли су на пример приватне фирме саветника током њиховог мандата оствариле знатно већи профит него претходних година.

Вуковић сматра да чињеница да се неко доказао у приватним водама може само да буде препорука будући да такво знање може да буде много значајније од „чисте теорије”.

Управо је такав случај са Слободаном Марковићем, новоименованим посебним саветником министарке за телекомуникације и информатичко друштво Јасне Матић. Један је од пионира домаћег Интернета, који је 2001. године основао Центар за развој интернета и годинама најпоузданији саговорник новинара за ову област. Члан је Управног одбора Регистра националног интернет домена Србије. Марковић је, међутим, и сувласник предузећа ЦРИ д.о.о., основаног 2005. године, које се бави регистрацијом интернет домена.

– За почетак, моја фирма није тако велика. Има само пет запослених. Јасно ми је да би људи могли да помисле да бих ја могао да се нађем у сукобу интереса. Са друге стране, битно је да се ствари раде јавно и да људи са вама знају на чему сте. За моју приватну фирму знало се и када сам именован за члана УО РНИДС – рекао је Марковић за „Политику”. Он сматра да би најбоље решење било да и посебни саветници по доласку и одласку са функције пријаве своју имовину Републичком одбору за решавање о сукобу интереса.

– Ево, ја ћу први. Сувласник сам фирме ЦРИ д.о.о. и од имовине поседујем стан у Београду од 40 квадрата – казао је Марковић.