Војислав Коштуница (Фото Горанка Матић)

Војислав Коштуница,
председник Демократске странке Србије

Улогу председника опозиционе странке – после више од четири године на челу Владе Србије – Војислав Коштуница види као прилику да посвети више времена Демократској странци Србије. Каже да су постојали озбиљни разлози да „врати мандат народу” и да је добро што ДСС „показује да води доследну и принципијелну политику и када је на власти и када је у опозицији”.

Чини ми се ипак немогућим да нисте зажалили што сте вратили мандат народу?

Нисам ни на који начин зажалио. Зажалио бих само да сам се одрекао политике за коју сам се залагао. Избори су довели до једне необичне ситуације да имамо владу за коју заправо нико није гласао. Јер, ако узмете сваку странку појединачно у саставу те владе, можете бити сигурни да ниједан њихов гласач не би гласао да влада буде састављена на начин на који је састављена. То је влада без политичког легитимитета, без моралног ауторитета и самим тим је слаба и без унутрашње снаге. С друге стране, задовољним ме чини то да ни на који начин нисам направио никакав уступак кад је реч о суштини политике за коју сам се залагао, пре свега кад је реч о упорном настојању да се сачува нешто што представља не само основ државе у којој живимо, него би требало да представља и основ међународног правног поретка. То је темељно начело територијалног интегритета и суверенитета сваке постојеће државе. На крају крајева, и ови последњи догађаји у Јужној Осетији и Грузији су показали колико је то залагање било исправно, колико је било правно добро аргументовано и показали су да случај Србије није и не може бити јединствен у свету, већ да је постао преседан за многе друге потресе. У свему томе смо били у праву и наравно да не бих могао замислити ситуацију да се одричем принципијелне политике одбране државних и националних интереса. 

Кажете да имамо владу за коју нико није гласао, али исто би се могло рећи за бираче ДСС-а да сте Ви направили владу с радикалима и СПС-ом.

То је нешто сасвим друго. Просто је ту у изборном обраћању грађанима, уз све разлике које постоје међу странкама, постојала подударност у основном циљу да се очува територијални интегритет и суверенитет Србије, уз залагање за место у Европској унији, али под условом да она у ЕУ уђе цела, односно да се претходно разјасни са званичницима у Бриселу шта заправо чини Србију. С друге стране, пре избора нисам се бавио тиме на који начин ће влада бити састављена нити у којој би влади било пожељно да се ДСС нађе или не. Говорим о нечем другом, о странкама које су тврдиле да апсолутно с неким странкама неће бити у влади. Говорим о односима Демократске странке и СПС-а, СПС-а и Демократске странке, додајмо свему томе и Лигу социјалдемократа Војводине и Г17 плус. Пошто се та коалиција шири с тенденцијом да апсолутизује власт у целој Србији, она је проширена у Београду и Либерално-демократском партијом. Гласачима ЛДП-а, СПС-а, Демократске странке, да не помињем СПО, говорено је пре избора да са одређеним странкама неће ући у владу. Ја о томе нисам говорио, јер се о томе не говори пре избора.

Србија је своју политику према Косову и Метохији пре свега заснивала на подршци Русије. Сада је и Русија признавањем Абхазије и Јужне Осетије прекршила међународно право. Да ли се осећате изневереним?

Ту треба поћи од узрока – шта је узрок свега онога што се дешавало на Косову и Метохији и у Србији, па у Грузији. Узрок је политика коју воде Сједињене Америчке Државе – политика силе.

Русија сада води исту политику ...

Не. Русија је у случају Грузије бранила један међународни мировни споразум из 1992. године. Њени држављани у Јужној Осетији су били угрожени, њене мировне трупе су такође биле угрожене. Пре тога десио се и преседан са Косовом, за који су сви званичници ЕУ и Вашингтона рекли: „Ми ћемо једанпут да прекршимо право, у случају Србије. Србија је јединствен случај”. Дакле, Русија је, као и Србија, до краја инсистирала на поштовању међународног права. Србија се на свој начин борила, Русија се на свој начин брани, али ми на другој страни имамо земљу која је силу ставила изнад права. То је тај главни проблем, а на Русији је да користи средства која сматра примереним, пошто је исцрпла сва друга средства. Србија треба да настави досадашњу сарадњу с Русијом, не доводећи у питање све друге облике сарадње, пре свега економске, и са Европском унијом и са Сједињеним Америчким Државама.

Да сте сада председник владе, да ли бисте признали независност Јужне Осетије и Абхазије?

То је ствар која је се у сталним консултацијама и договорима влада Србије и Русије мора размотрити на начин да се заштите и интереси Србије и интереси Русије. Русија је донела такву одлуку пошто је учинила све да дође до мирног решења. Србија је пре свега заокупљена својим питањем – одбраном Косова, како спречити да се Еулекс инсталира на Косову... Уназад гледано, не можемо да се не бавимо оним што је био један од главних разлога неслагања с Демократском странком у претходној влади – једном озбиљном пропуштеном шансом да се макар једна држава која је признала независност Косова тужи пред Међународним судом правде. Ми имамо спектар наших интереса и на њих смо усмерени, а што се тиче Русије, она је посегла за решењем које сматра примереним.

Да ли га Ви сматрате примереним?

Ја не водим руску политику, али полазим од узрока и сматрам да је узрочник свега неспремност водећих западних држава да се поштује међународно право, неспремност да се предност да преговорима и у конкретном случају гурање председника Грузије у авантуру оружаног напада на Јужну Осетију. То су чињенице. За жаљење је да је Европска унија практично истовремено радила на разбијању суверенитета и територијалне целовитости Србије, а с друге стране, инсистирала на поштовању суверенитета и територијалног интегритета Грузије. Таква погрешна политика само продубљује кризу и продубљује подривање целокупног међународног поретка. Русија се на свој начин супротставила овој политици двоструких мерила и политици силе.

Поменули сте Вашу идеју да се тужи бар једна држава која је признала независност Косова. Међутим, и стратегија Демократске странке, односно Владе Србије, да се чека мишљење Међународног суда правде изгледа даје резултате. Многе државе су најавиле да ће гласати за иницијативу Србије на Генералној скупштини УН.

Тражење претходног мишљења од Међународног суда правде уместо да смо упутили тужбу је опасно и непотребно улажење у ризик да ова иницијатива буде одбачена и да онда Србија остане без било какве могућности да повуче наредни потез. Постоји дакле озбиљан ризик да западнемо у ћорсокак. Видећемо колико ће држава на Генералној скупштини УН подржати ову иницијативу. Треба имати у виду да се државе доста тешко опредељују да у УН подржавају иницијативе које фактички индиректно оптужују САД.

Амбасадор Костарике у УН рекао је да ће се његова земља изјаснити за иницијативу Србије иако је признала Косово.

Ви знате како се одлучује у Генералној скупштини, па треба прво видети да ли ће већине бити. С друге стране, поставља се питање чак и ако би се дошло до потребне већине, каква би била судбина једног мишљења Међународног суда правде. Ви можете да добијете негативно мишљење, може да се каже да је Србија јединствен случај и да се поново нађе неки разлог да право не важи за њу...

То је могло да се деси и у случају да смо тужили државе које су признале Косово.

То је потпуно друга ствар. Прво, ако ви тужите неку државу, онда сте потпуно уверени у снагу својих аргумената, уверени сте да сте на страни права, не колебате се, не тражите претходно мишљење од неке институције. Онда се отвара процес који траје, ствар излази у јавност, и уверен сам да се може добити. Тужбом бисмо у сваком случају озбиљно успорили или потпуно зауставили нова признања једностране независности Косова, јер ниједна држава не жели да се суди пред Међународним судом.

Зашто сте у Београду одбили сарадњу с Демократском странком, а с њом сте у власти у неким другим градовима, као у Панчеву?

Зато што је Београд главни град и зато што је једна јасна политичка порука. И зато што су и Влада Србије и власт у Београду формиране на исти начин – под великим притиском, уценама, одустајањем од већ постигнутог споразума...

После избора, у време техничке владе, ухапшен је Стојан Жупљанин, а потом и Радован Караџић. Да ли сте Ви знали где се они налазе?

Не.

Како бисте као председник владе поступили да сте знали?

Највише у сарадњи с Хашким трибуналом – било да је реч о оптуженима или о документацији – учињено је у време прве владе чији сам био председник. Сматрао сам да је најбољи начин за сарадњу добровољна предаја оптужених. То и даље мислим.

Значи, да сте знали где је Радован Караџић, не бисте га ухапсили?

Кад је Радован Караџић ухапшен, ја више нисам био председник владе.

Али, да ли бисте га ухапсили?

То је врста хипотетичких питања која немају никакву сврху. Политика је политика, а хипотезе типа „шта би било кад би било” су нешто друго. Али, познато је да сам и пре хапшења Радована Караџића рекао да се мора поставити питање легитимности Хашког суда. На исти начин на који сам рекао да са ЕУ треба да разјаснимо шта је Србија – ми тврдимо да Србија обухвата Косово, а они нешто друго, треба сести и разговарати и о легитимности Хашког трибунала. Оног часа кад смо видели да се ослобађају двојица злочинаца – Харадинај и Орић – заложио сам се да се постави питање легитимности Хашког суда.

Да ли сте можда у једној или другој влади покушали да наговорите Ратка Младића да се преда?

Не и то није било могуће, јер нисмо ни знали где се налази.

Није било директних преговора с њим?

Није.

Знате ли где је он?

Не знам. Надлежне службе и акциони тимови који су се бавили питањем Хашког суда у једном периоду са закашњењем од неколико месеци долазиле су до информација о могућим местима где се он кретао. Али никада није било актуелних релевантних информација. Према томе, није се могло преговарати. Још једном бих нагласио да је прави тренутак да Србија покрене разговор са ЕУ о легитимности Хашког трибунала.

Владимир Радомировић

--------------------------------------------------------------------

О једном штетном члану ССП-а

Ви сте водили преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању. Зашто је у њега убачен члан којим је фирмама из ЕУ дозвољено да купују пољопривредно земљиште у Србији? Ипак се ради о стратешком добру.

Да је било више јединства у држави, да нисмо били оптерећивани питањима којима смо били оптерећивани, да се није испољавао тај претерани евроентузијазам и подела на оне који су за Европу и оне који нису за Европу, да нисмо били под притисцима, вероватно бисмо више времена могли да посветимо преговарању када је реч о овим темама. У тим уценама с којима смо устајали и с којима нам се завршавао дан – и Хаг, и Косово, и истовремено различите врсте преговора, није било могуће да се томе приступи на начин на који су приступиле друге земље које нису мучила сва ова питања.

Да ли има основа да се у овом случају сумња да је неко из преговарачког тима за ССП био корумпиран?

Не верујем. Пре бих рекао да се ту ради о претераном евроентузијазму у којем се понекад не виде детаљи који могу бити важни.

-------------------------------------------------------------------

Цветковић је знао за Бубалов стан

Зашто је министру Бубалу било дозвољено да добије на коришћење службени стан, кад је већ имао приватни стан у Београду?

Бубало ме је обавестио да он није имао приватни стан, већ кредит за стан који је уређивао. Само је недостајало неколико дана да тај стан заврши и да пређе у њега и о томе је обавестио садашњег председника владе.