Загреб се определио за диктат прошлости

Званични Београд се нашао у изнуђеном положају и донео је одлуку која у суштини није изненађење. Најмање би тиме требало да буде затечен Загреб јер се, колико је мени познато, у свим разговорима о овој теми из Београда јасно назначавало да ће противтужба бити коначни исход изостанка договора. Лопта је била на страни Загреба и он се у овом случају определио да стање у односима диктира прошлост, а не будућност, каже у разговору за „Политику“ Милан Симурдић, председник Форума за међународне односе и бивши амбасадор Србије у Хрватској, коментаришући одлуку Владе Србије да последњег дана 2009. године поднесе противтужбу против Хрватске за геноцид иако јој је суд оставио рок до 22. марта.

У спору Србије са Босном и Херцеговином пред истим судом „лествица“ за геноцид је високо постављена па је тако оквалификован само злочин у Сребреници. Какве су онда шансе да се докаже геноцид у Хрватској?

Не верујем да то није познато Загребу. Уколико није било у време када је тужба поднета, онда је после пресуде по тужби БиХ то било јасно. Чини се да је Загреб изгубио из вида судске процесе за злочине почињене над Србима у Хрватској који су у току пред Хашким судом. Додатно, долазимо у парадоксалну ситуацију да две државе, независно од ове теме, појачавају сарадњу у процесуирању ратних злочина, у трагању за несталима, а остаје се иза тужбе која све то негира и која је заснована на стању у односима пре десет година, без уважавања у суштини значајног напретка у односима до кога је у међувремену дошло.

Колику снагу може да има историјски поднесак Србије о злочинима НДХ над Србима током Другог светског рата?

То је тешко проценити. Компетентни правници тумаче да се Суд прогласио надлежним по хрватској тужби која се односи на период са почетка деведесетих година прошлог века. Значи расправа ће бити о томе, уосталом као и противтужби Београда. Поменути поднесак ће имати тежину у складу са тим.

Из Загреба најављују да процес неће утицати на погоршање односа између две земље. Да ли је то могуће?

Није новост да ће Београд и Загреб још дуго имати другачије, чак потпуно супротстављање погледе на новију прошлост. Битно је да се томе прилази на начин који неће оптеретити или макар неће пресудно оптеретити достизање истоветног спољнополитичког циља и приоритета – чланства у ЕУ. Неће бити једноставно очувати иначе нарушену атмосферу у односима, а биће потребна велика вештина и дипломатски такт да се у условима судског процеса одржи политички дијалог, без последица на остале области сарадње. Приметна је опрезна реакција хрватске владе која позива на „очување добросуседства“ свесна значаја који то носи за низ хрватских интереса, од европских интеграција до економских односа са Србијом.

Да ли сте присталица става да је боље спорна питања између две земље решити на суду или мислите да је било боље да се договор постигао ван суда?

У принципу, међу комшијама је увек бољи договор него суд. То важи и за односе са суседним државама. Али не на рачун правде, кажњавања криваца на индивидуалној а не колективној основи, без гурања под тепих било каквог злодела и без нових неправди. Потребно је имати у виду да је јасна порука у том правцу упућена из државног врха Србије која, без обзира на противтужбу, није затворила врата за договор пре почетка судског процеса.

Како се процес може одразити на положај Срба у Хрватској?

О томе је тешко и незахвално одавде говорити. Њихови представници су изнели да је то лоше како са аспекта односа две државе тако и њихове европске перспективе. Додатни у низу парадокса наших односа са Хрватском јесте чињеница да је највећа странка Срба у Хрватској чланица владајуће коалиције, а овакав развој догађаја свакако је доводи у веома деликатну позицију. Свако нарушавање односа Београда и Загреба носи могућност одлагања решавања отворених питања положаја српске заједнице у Хрватској и то у обе основне димензије – оне из прошлости која је везана за веома сложен комплекс избегличких питања и друге, актуелне која се односи на питање положаја Срба као најбројније националне заједнице у Хрватској.

Јелена Церовина