У Немачкој се отказ може добити за разне ствари: „проневеру” једног евра, крађу фаширане шницле или трошење пословне струје у приватне сврхе. Бројним отказима због апсурдних разлога придружио се и келнски отказ због зноја. Времена су тешка, борба за радна места немилосрдна. У том рату за сваки евро послодавци понекад посежу за необичним средствима. Проналазе се разлози за отказ које ниједан суд у ранијем периоду или у неким другим државама не би узео за озбиљно.

Најновија жртва немачке „дисциплине” и либерализације тржишта рада је и један архитекта из Келна. Он је добио отказ јер је, наводно, заударао на зној. Тако му је Градска управа Келна дала отказ због непријатних телесних мириса. Архитекта Вернер М. је ствар истерао пред суд за радне спорове, уверен у победу. Али пресуда овог правног тела била је јасна: отказ је у складу са законима и потпуно је оправдан.

Примедбе отпуштеног Вернера М. да је прекид радног односа образложен разлозима који се косе с поимањима људског достојанства или моралних норми нису прихваћене. „Образложење отказа не само да је потпуно подло него је и шамар здравом осећају за праведност”, изјавио је адвокат отпуштеног архитекте Рајнхард Бауер за немачки државни радио „Дојче веле”.
Да ствар буде гора, послодавац је, по сопственим наводима, чак био и задовољан радним учинком отпуштеног али је „недовољна телесна хигијена” ипак превагнула у одлуци да му се не продужи радни уговор. Није уродила плодом ни петиција колега с радног места који су потврдили како се ради о неистинитим тврдњама и да Вернер М. заправо не заудара.
„Злочин” је починила и једна неговатељица у старачком дому. Она је, после 17 година рада, добила отказ јер је увече из дома понела шест равиола, малих пуњених тестенина! То је чест оброк становника југозапада Немачке код Боденског језера где је и старачки дом у којем је радила. Након што је утврдио „крађу”, послодавац је 58 - годишњој неговатељици понудио и отпремнину: прво 18.000, а онда и 25.000 евра. Она се, уместо тога, одлучила да случај изнесе пред суд у Рандолфцелу, али је он пресудио у корист послодавца.

Недавно је још један суд у Берлину, и то другостепено, потврдио отказ касирки ланца самоуслуга Кајзер. Она је, опет наводно, ухваћена у крађи два бона за кауцију – у укупној вредности од једног евра и тридесет центи! Педесет шестогодишња благајница Барбара Е. је у предузећу радила већ 31 годину и ухваћена је како отуђује – односно погрешно обрачунава два бона кауције од муштерија: један у вредности од 48 центи и један од 82 цента.

Покрајински суд је одлучио како ту није реч о вредности украденог, него о „трајном нарушавању односа поверења” које влада између послодавца и раднице на каси. У неким случајевима послодавац је ипак морао да попусти на притисак суда или јавности.

Огромну пажњу је изазвао случај секретарице која је, после 34 година рада у Удружењу грађевинских радника Вестфалије у Дортмунду, добила отказ јер је „украла” једну фаширану шницлу са стола са храном припремљеном за шефове. Након што је о томе јавила и немачка телевизија, Магдалени Х. је отказ ипак повучен. Суд је интервенисао и у случају два радника пекарског ланца у Бергкамену: они су прошле године починили „стравичан злочин” и појели намазе за сендвиче у вредности од око десет центи, без да су платили фирми у којој раде.

Бизарним отказима додајемо и један у коме је радник отпуштен јер је батерију свог мобилног телефона пунио на радном месту – трошио је струју коју плаћа послодавац…