Ворен Бафет је, уз Карлоса Слима из Мексика, једина особа на планети која је по богатству на Форбсовој листи претекла газду Мајкрософта Била Гејтса.

Милијардер скромног изгледа, рођен је 1930. године у САД. У својој шестој години препродавао је пакете „Кока коле”, купљене у бакалници свог деде за 25 центи, уз профит од пет одсто по пакету.

Бафет је имао петнаест година када је са другом купио стари флипер за 25 долара.Машину за игрусместили су у фризерски салон и за три месеца имали су три флипера.
Завршио је факултет и почео успешну каријеру у бизнису. Његов непогрешив њух за акције донео му је надимак „пророк из Омахе”. Бафет је већ са 11 година схватио како функционишу берза и тржиште, па је купио акције једне енергетске фирме за 38 долара, а продао их за 40. Прву своју фирму је основао у родној Оклахоми после завршених студија на Универзитету Колумбија и то у спаваћој соби.

Милијардер и даље живи у кући коју је купио 1958. године а први мобилни телефон има тек од 2006. године.

Он и његова покојна супруга Сузи заклели су се још као млади да ће једнога дана ако буду богати вратити све поново друштву. Две године после Сузине смрти, Бафет је испунио обећање. Поклонио је 85 одсто свог огромног богатства у добротворне сврхе и то у фондацију свог доброг пријатеља Била Гејтса.

Бафет даје новац и другим фондацијама, као што је фондација његове покојне супруге која се бави породичним планирањем, породичним правом и антинукеларним активностима, затим фондацији која носи име по двојици синова која се бави очувањем природе, фондацији његове ћерке која даје стипендије за школско и универзитетско образовање сиромашној деци и, на крају, фондацији свог трећег сина која се бави образовањем и људским правима.

– Моја деца су фантастична! Није поента кљукати новцем некога ко већ има све могућности у животу. Поента је покушати решити нека горућа питања ове планете и људи који немају никакву финансијску подлогу – појашњава милијардер.

У деценијама рада, Бафет је створио читав конгломерат. Има удела у „Кока коли”, „Велс Фаргоу” и „Американ експресу”, а поред тога има и 42 фирме које се баве разним делатностима, од продаје тепиха, намештаја, софтвера, изолационог материјала, накита, доњег веша, рамова за слике, до млечних производа или апарата за кухињу. Упркос својој величини, његова фирма „Беркшир Хатавеј” има само 17 запослених, а централа се налази у Оклахоми.

-------------------------------------------------------------

А сада – железница....

Шта себи да купи неко ко у „новчанику” држи милијарде? Па, америчку железницу... Тај посао, вредан 44 милијарде долара, највеће је до сада улагање Бафетове компаније. „Берлингтон нортерн” превози разну робу, од угља до жита и друга је по величини железничка компанија са више од 50 хиљада километара пруга. Аналитичари, ипак, кажу да тај посао представља коцкање са крупним улогом на америчку економску будућност.

– Да бисте оценили економију неке земље, погледајте стање њених железница. Ово улагање је важно, јер железница најбоље показује шта улази у земљу и шта излази из ње. Пре 50 година тражио сам високо профитабилне инвестиције, али њих сада не могу да достигнем, тако да је разумна добит довољна – коментарише Бафет.

Према прогнозама неких аналитичара, годишњи профит групације „Беркшир” би већ ове године требало да се врати расту, и то за чак 51 проценат у односу на 2009. и достигне око 7,55 милијарди долара.

Бафет је штитио своју империју од пропадања америчке економије тако што је створио резерве од 44 милијарде долара у готовини. Тај новац је 2008. искористио за инвестирање у банку „Голдман Сакс”, купујући њене акције за пет милијарди долара.„Беркшир”је, такође, инвестирао и у „Џенерал Илектрик”, као и у преузимање произвођача жвакаћих гума„Ригли”.

С. Марић