Kada izađete sa aerodroma ugledate barokni gradić „ušuškan” u najlepši, severozapadni venac nadomak Tirola i Bavarske – imate utisak je da ste upali u filmsku maketu čiji su glavni junaci „tamo daleko, u napuštenom zamku na vrhu planine”.

Brzo shvatite da ste stigli direktno u bajku iz koje su nastale kompozicije jednog od najslušanijih svetskih stvaralaca, Volfganga Amadeusa Mocarta. Koliko Salcburg duguje Mocartu, toliko i Mocart Salcburgu – nije čudno da Salcburg zovu Mocartov grad jer je zahvaljujući slavnom kompozitoru, posle bombardovanja u Drugom svetskom ratu uspešno i obnovljen i oživeo, ali ubrzo vam je jasno i da je Mocartova bajka nastala inspirisana skrivenim ćoškovima tvrđave Hohen, rodne kuće nadomak reke Salce kojom su transportovali so, palate Mirabel koju je biskup sagradio ljubavnici… Inspirisana neobičnim, salcburškim pričama o skučenosti i sadizmu, slobodi  i lepoti…

I kao što sve ima i drugu stranu, bila je to bajka pritisnuta biskupskom vlašću koja je Mocarta naterala da ode u Beč i da se u rodni grad ne vraća…

Neosvojiva tvrđava

Ponosni stanovnici Salcburga svoj grad i danas smatraju „posebnom državom” jer je vekovima bio kao grad republika pod nadbiskupskom rimskom vlašću, i danas ga zovu „severni Rim”. Iako ste umorni, veseli vas što nemaju strpljenja da sačekaju da se smestite pre nego što vas žičarom odvedu do tvrđave grada – dvorca Hohensalcbur iz 11. veka. Kako bi nam rekli da Festung (tvrđava) nikad nije bio osvojen, da se „sam Napoleonu predao” početkom 19. veka, posle čega je bio pod bavarskom vlašću do 1814. kada je vraćen Austriji.

Najveći je u potpunosti očuvani zamak srednje Evrope. Jezgro je grada, jer modernom uspinjačom do tvrđave na brdu, stižete pravo do istorije: u keltskom utvrđenju, kom su Germani zato što je područje obilovalo solju dali naziv Zamak soli ili Salcburg, u 8. veku franački misionar Sveti Rupert uspostavlja biskupiju. Ona prerasta u arhibiskupiju, koja u 12. veku dobija fortifikaciju a potom su i arhi ili nadbiskupi nosili titulu prinčeva Rimskog carstva. Festung je izgrađen po nalogu princa Gebharda Prvog. Zahvaljujući princu Ditrihu fon Rajtenu, u 16. veku gradsko jezgro dobija barokni izgled. Grad je bio 30 godina neutralan u ratovima između katolika i protestanata i ostalim regionalnim sukobima.

Saradnja sa nečastivim

O čudesnoj istoriji grada, Festung govori srednjevekovnim odajama, orguljama na kojima je Mocartov otac komponovao svoj Menuet, slikama umetnika koje su angažovali nadbiskupi, ali i sobama za inkvizicijsko isterivanje istine ili „saradnje sa nečastivim”. Rupa sa okovima, u kojoj su danima držali zatvorenika, čija je porodica mogla da plati da ga ranije vešaju ili da ga ne muče – vraća istinu o tome kakvi su sve otpaci ljudskog mozga nastajali tokom bitke za civilizaciju i kakav su danak plaćali oni koji su je vodili. Sa tvrđave i danas čuvaju grad i gledaju „ima li vatre”.

Odmah pod tvrđavom, na levoj obali reke Salce, nalazi se barokni stari grad, u kom se odigrava bogat kulturni život Salcburga sa više od 3.000 festivala godišnje, a barabar sa muzejima, u pešačkoj zoni su načičkane prodavnice „pravih” i fabričkih Mocart kugli (od pet do deset evra po srednjem pakovanju), prodavnice markirane robe, pijace organske hrane i kafići.

Mučio žene golicanjem

Za izgled grada se pobrinuo italijanski arhitekta Santino Solaru zahvaljujući kom je u sedamnaestom veku izgrađen najveći broj baroknih građevina, od kojih je najpoznatija salcburška katedrala Svetog Petra i Pavla, prva koja je severno od Alpa izgrađena u italijanskom barokno – kitnjastom stilu. Iza nje, nalazi se Euro park u kom je tokom drugog svetskog rata bilo sklonište za 18.000 ljudi a sada je garaža za 1.100 automobila. Tu je i manastir svetog Benedikta, najstariji u germanskoj oblasti. Manastirsko groblje posebna je istorija „skrivenog grada”: skoro da je umetnički raritet grobnica šest žena ovdašnjeg sadiste koji ih je, prema manastirskom predanju, golicao do iznemoglosti i smrti…

Biskup sagradio dvorac za tajnu suprugu

Mirabel, jedan od najlepših evropskih parkova, čuva tajne istoimenog dvorca u njemu, koji je nadbiskup – princ Ditrih fon Rajten sagradio, navodno kao letnju rezidenciju a stvarno kao tajnu porodičnu kuću u kojoj je, suprotno svim verskim kanonima, živeo sa Salome Alt. Ona mu je bila najpre ljubavnica a vremenom su se i tajno venčali. U kući u koju je 10 godina navraćao „radi odmora”, u kojoj je Salome živela sve do njegove smrti, dobili su petnaestoro dece. Mirabel, u kom je sadašnja gradska vlada, okružena lalama i antičkim skulpturama, i danas zovu parkom ljubavi.

Nadbiskupi u dokolici

Svetski poznate vodene igre zamka Helbrun na periferiji Salcburga izmislili su, ni manje ni više, biskupi u dokolici. Nadbiskup Markus Sitikus, koji se školovao kao dete u Italiji, odlučio je da pod često oblačnim alpskim nebom napravi dvorac za uživanje nalik italijanskim. Uz pomoć arhitekte Solarija, sagradio je dvorac koji je bio okružen fontanama i ribnjacima, ali i u čijem dvorištu svaka kamena ploča i za vas danas može da predstavlja vodeno iznenađenje: – stanete na kamen, a neka skulptura vas pljusne i još vam se nasmeje. Ovaj vodeni turbina – zamak, srednjevekovni akva-park, dograđivan je i usavršavan 200 godina, a o uživanjima nadbiskupa svedoče vodena „trpeza za rashlađivanje” ali i umetničke slike u dvorcu na kojima su i priznate operske pevačice tog doba…

Od pivskog do avio tornja

Pivara Stigl ili „pivska tvrđava” stara je 500 godina a „dika” je Salcburga po vodi planinske reke Stigl zbog koje se i sada hvale kvalitetom i ukusom ovog piva. Danas, Stigl je i jedan od najsavremenijih muzeja – turistima je na popularan način prikazana lutkarsko-filmska predstava o pravljenju piva, posle čega može da se proba nekoliko njegovih vrsta u restoranu i da se ruča za desetak evra, koliko košta i izlet do pivare.

Jedna od novijih atrakcija je Hangar 7 salcburškog aerodroma, pretvoren sponzorstvom Red Bula u izložbu avio i helikopterskih old-tajmera, doteranih i spremnih da polete. Hangar je i izložbeni prostor i koncertna dvorana, a na vrhu se nalazi eksluzivni restoran u kom se smenjuju svetski kuvari, koristi pozlaćeni escajg, sto rezerviše dva meseca unapred a ručak po osobi košta 100 do 140 evra – upravo za one koji su svoju pasiju za letenjem mogli da pretvore u stvarnost. Znatno skromnije, pak, može da se dođe do vrhunske izložbe slikarskih originala, trenutno Manea, Monea, Pikasa i Kandinskog u Muzeju savremene umetnosti koji je izgrađen na brdu preko puta stare Tvrđave.

Amadeus savremenik

Mocartov grad, dakle, otvorio je vrata teško ali sigurno, savremenoj umetnosti. O tome svedoči ogromna moderna sklulptura zlatne kugle na kojoj je čovek, usred starog grada. Po nekim tumačenjima, traži istinu o univerzumu. Tražio ju je, svojim veselim arijama i autor „Figarove ženidbe” koji je u sedmoj godini već svirao pred kraljevskim porodicama u Parizu i Londonu. Otac Leopold podredio je svoju muzičku karijeru „čudu od deteta”. U velikom katoličkom centru Salcburgu, podsticali su ga da komponuje, ali duhovnu muziku, a Mocart je voleo operu. Vedri tonovi, čoveka koji je voleo lepu odeću i život, nisu mogli da budu prihvaćeni. Kako je sve osim slobode Mocartu bilo malo važno, crkva je, uvređena njegovim daljim usmerenjem, sa njim prekinula odnose, tako da dugo nije bio priznat u rodnom gradu ni nakon što ga je napustio i proslavio se u Beču. Proputovao je u kočijama celu Evropu, pišući najnežnija pisma „najdražoj i najmilijoj ženi” Konstansi žaleći se, kako može da se pročita u Muzeju-kući, na tada loše puteve. Iako su mu dela bila najslušanija, umro je kao siromašan i nedovoljno priznat od vlasti. Danas se njegovo ime toliko u rodnom gradu eksploatiše da nekada prelazi granice ukusa, pa se čini da jedan tajni Salcburg i dalje vodi rat sa vunderkindom. Priča koja neće, čini se, imati kraja, dok god ima  „čarobnih frula”. Dok god je kreativnih i slobodnih.

Mirjana Nikić