Када изађете са аеродрома угледате барокни градић „ушушкан” у најлепши, северозападни венац надомак Тирола и Баварске – имате утисак је да сте упали у филмску макету чији су главни јунаци „тамо далеко, у напуштеном замку на врху планине”.

Брзо схватите да сте стигли директно у бајку из које су настале композиције једног од најслушанијих светских стваралаца, Волфганга Амадеуса Моцарта. Колико Салцбург дугује Моцарту, толико и Моцарт Салцбургу – није чудно да Салцбург зову Моцартов град јер је захваљујући славном композитору, после бомбардовања у Другом светском рату успешно и обновљен и оживео, али убрзо вам је јасно и да је Моцартова бајка настала инспирисана скривеним ћошковима тврђаве Хохен, родне куће надомак реке Салце којом су транспортовали со, палате Мирабел коју је бискуп саградио љубавници… Инспирисана необичним, салцбуршким причама о скучености и садизму, слободи  и лепоти…

И као што све има и другу страну, била је то бајка притиснута бискупском влашћу која је Моцарта натерала да оде у Беч и да се у родни град не враћа…

Неосвојива тврђава

Поносни становници Салцбурга свој град и данас сматрају „посебном државом” јер је вековима био као град република под надбискупском римском влашћу, и данас га зову „северни Рим”. Иако сте уморни, весели вас што немају стрпљења да сачекају да се сместите пре него што вас жичаром одведу до тврђаве града – дворца Хохенсалцбур из 11. века. Како би нам рекли да Фестунг (тврђава) никад није био освојен, да се „сам Наполеону предао” почетком 19. века, после чега је био под баварском влашћу до 1814. када је враћен Аустрији.

Највећи је у потпуности очувани замак средње Европе. Језгро је града, јер модерном успињачом до тврђаве на брду, стижете право до историје: у келтском утврђењу, ком су Германи зато што је подручје обиловало сољу дали назив Замак соли или Салцбург, у 8. веку франачки мисионар Свети Руперт успоставља бискупију. Она прераста у архибискупију, која у 12. веку добија фортификацију а потом су и архи или надбискупи носили титулу принчева Римског царства. Фестунг је изграђен по налогу принца Гебхарда Првог. Захваљујући принцу Дитриху фон Рајтену, у 16. веку градско језгро добија барокни изглед. Град је био 30 година неутралан у ратовима између католика и протестаната и осталим регионалним сукобима.

Сарадња са нечастивим

О чудесној историји града, Фестунг говори средњевековним одајама, оргуљама на којима је Моцартов отац компоновао свој Менует, сликама уметника које су ангажовали надбискупи, али и собама за инквизицијско истеривање истине или „сарадње са нечастивим”. Рупа са оковима, у којој су данима држали затвореника, чија је породица могла да плати да га раније вешају или да га не муче – враћа истину о томе какви су све отпаци људског мозга настајали током битке за цивилизацију и какав су данак плаћали они који су је водили. Са тврђаве и данас чувају град и гледају „има ли ватре”.

Одмах под тврђавом, на левој обали реке Салце, налази се барокни стари град, у ком се одиграва богат културни живот Салцбурга са више од 3.000 фестивала годишње, а барабар са музејима, у пешачкој зони су начичкане продавнице „правих” и фабричких Моцарт кугли (од пет до десет евра по средњем паковању), продавнице маркиране робе, пијаце органске хране и кафићи.

Мучио жене голицањем

За изглед града се побринуо италијански архитекта Сантино Солару захваљујући ком је у седамнаестом веку изграђен највећи број барокних грађевина, од којих је најпознатија салцбуршка катедрала Светог Петра и Павла, прва која је северно од Алпа изграђена у италијанском барокно – китњастом стилу. Иза ње, налази се Еуро парк у ком је током другог светског рата било склониште за 18.000 људи а сада је гаража за 1.100 аутомобила. Ту је и манастир светог Бенедикта, најстарији у германској области. Манастирско гробље посебна је историја „скривеног града”: скоро да је уметнички раритет гробница шест жена овдашњег садисте који их је, према манастирском предању, голицао до изнемоглости и смрти…

Бискуп саградио дворац за тајну супругу

Мирабел, један од најлепших европских паркова, чува тајне истоименог дворца у њему, који је надбискуп – принц Дитрих фон Рајтен саградио, наводно као летњу резиденцију а стварно као тајну породичну кућу у којој је, супротно свим верским канонима, живео са Саломе Алт. Она му је била најпре љубавница а временом су се и тајно венчали. У кући у коју је 10 година навраћао „ради одмора”, у којој је Саломе живела све до његове смрти, добили су петнаесторо деце. Мирабел, у ком је садашња градска влада, окружена лалама и античким скулптурама, и данас зову парком љубави.

Надбискупи у доколици

Светски познате водене игре замка Хелбрун на периферији Салцбурга измислили су, ни мање ни више, бискупи у доколици. Надбискуп Маркус Ситикус, који се школовао као дете у Италији, одлучио је да под често облачним алпским небом направи дворац за уживање налик италијанским. Уз помоћ архитекте Соларија, саградио је дворац који је био окружен фонтанама и рибњацима, али и у чијем дворишту свака камена плоча и за вас данас може да представља водено изненађење: – станете на камен, а нека скулптура вас пљусне и још вам се насмеје. Овај водени турбина – замак, средњевековни аква-парк, дограђиван је и усавршаван 200 година, а о уживањима надбискупа сведоче водена „трпеза за расхлађивање” али и уметничке слике у дворцу на којима су и признате оперске певачице тог доба…

Од пивског до авио торња

Пивара Стигл или „пивска тврђава” стара је 500 година а „дика” је Салцбурга по води планинске реке Стигл због које се и сада хвале квалитетом и укусом овог пива. Данас, Стигл је и један од најсавременијих музеја – туристима је на популаран начин приказана луткарско-филмска представа о прављењу пива, после чега може да се проба неколико његових врста у ресторану и да се руча за десетак евра, колико кошта и излет до пиваре.

Једна од новијих атракција је Хангар 7 салцбуршког аеродрома, претворен спонзорством Ред Була у изложбу авио и хеликоптерских олд-тајмера, дотераних и спремних да полете. Хангар је и изложбени простор и концертна дворана, а на врху се налази екслузивни ресторан у ком се смењују светски кувари, користи позлаћени есцајг, сто резервише два месеца унапред а ручак по особи кошта 100 до 140 евра – управо за оне који су своју пасију за летењем могли да претворе у стварност. Знатно скромније, пак, може да се дође до врхунске изложбе сликарских оригинала, тренутно Манеа, Монеа, Пикаса и Кандинског у Музеју савремене уметности који је изграђен на брду преко пута старе Тврђаве.

Амадеус савременик

Моцартов град, дакле, отворио је врата тешко али сигурно, савременој уметности. О томе сведочи огромна модерна склулптура златне кугле на којој је човек, усред старог града. По неким тумачењима, тражи истину о универзуму. Тражио ју је, својим веселим аријама и аутор „Фигарове женидбе” који је у седмој години већ свирао пред краљевским породицама у Паризу и Лондону. Отац Леополд подредио је своју музичку каријеру „чуду од детета”. У великом католичком центру Салцбургу, подстицали су га да компонује, али духовну музику, а Моцарт је волео оперу. Ведри тонови, човека који је волео лепу одећу и живот, нису могли да буду прихваћени. Како је све осим слободе Моцарту било мало важно, црква је, увређена његовим даљим усмерењем, са њим прекинула односе, тако да дуго није био признат у родном граду ни након што га је напустио и прославио се у Бечу. Пропутовао је у кочијама целу Европу, пишући најнежнија писма „најдражој и најмилијој жени” Констанси жалећи се, како може да се прочита у Музеју-кући, на тада лоше путеве. Иако су му дела била најслушанија, умро је као сиромашан и недовољно признат од власти. Данас се његово име толико у родном граду експлоатише да некада прелази границе укуса, па се чини да један тајни Салцбург и даље води рат са вундеркиндом. Прича која неће, чини се, имати краја, док год има  „чаробних фрула”. Док год је креативних и слободних.

Мирјана Никић