Lekovito bilje i proizvodi od lekovitog bilja spadaju u mogućnosti Srbije od kojih bi veliku korist mogli da imaju berači i kompanije koje su u ovoj delatnosti. Nekoliko naših firmi bavi se samo izvozom, dok određeni broj radi zadomaće tržište, među njima i „Bilje Borča”. Prema rečima Sofije Bušič, direktorkepomenute firme, problem je u tome što ova grana nije stimulisana od države zbog čega nisu konkurentni i gube tržišnu utakmicu.

– Sve okolne države na kraju godine daju subvencije izvoznicima i samim tim oni su kurentniji na tržištu. Turska stimuliše svoje proizviđače sa oko 50 odsto, Hrvatskaima 40 odsto stimulaciju zaizvoz bilja. Oni zato mogu da ponude i nižu cenu, a mi ne – kaže naša sagovornica.

Sofija je u ovom poslu skoro 20 godina, pamti i boljevreme kada je država subvencionisla izvoznike lekovitog bilja. Danas je veliki problem što je dosta bilja na zabranii ne može da se bere.

Predlagali su da država, svakoj firmi okvirnoodredikvote koliko čega može da sabira,ada taksu plate na to što kupe.Problem prerađivačima lekovitog bilja predstavlja i tošto berač mora da ima dozvolu za prikupljanje lekovitog bilja, tako da firme pribavljaju dozvolu od Ministarstva za ekologiju, nakon čega sklapaju ugovor sa beračima koje prethodnomoraju da (do)obuče. U protivnom kazne su rigorozne, jer su berači na udaru inspektora koji „vrebaju iz šume”.

– Apsurdno je da mi iz Beograda obučavamo čoveka koji je čitavog života u prirodi, živi od toga i bolje zna kako i kad se bilje bere, zna i da će ponovo brati, tako da neće uništiti biljku, odnosno ono što mu donosi zaradu, objašnjava Sofija.

Poslednjih deset godina firme iz ove oblasti čine velike napore da okupe iobuče ljude,jer to može doneti dobro svima, i beračima i firmama za koje će prikupljati bilje.

Da je bilo sreće i da je država blagovremeno reagovala,na primer u Kuršumliji gde su ljudi bez posla i egzistencije, stanovnici togpodručjamoglibi solidno da živeod skupljanja lekovitog bilja. Ovo je oblast koja može zaista dobro da se iskoristi, ali u ovakvoj situaciji to je nemoguće jer papirologija guši mogućnosti, a izvoz bilja realno opada.