Шанса на Сајму запошљавања

У Дому омладине у Аранђеловцу одржан је Сајам запошљавања на коме је учествовало 20 фабрика и фирми, чији су послодавци понудили стотинак радних места. Највише су се тражили грађевински техничари, програмери, конобари, кувари, вариоци, менаџери продаје, каменоресци, програмери и пекари. Са послодавцима је разговарало неколико стотина незапослених, већином младих Аранђеловчана, али био је и већи број старијих од 50 година који су остали без посла, а још увек су у пуној радној снази.

– Овај сајам који организујемо сигурно ће дати добре резултате, као и протекла два – каже Љиљана Петровић, директор Филијале НСЗ за Шумадијски округ. – Ето, и послодавци имају прилику да на једном месту сретну више потенцијалних радника и будућих сарадника. Незапосленима је много лакше да разговарају са послодавцима на оваквим местима, него у директним сусретима када званично оду на посао. Из године у годину повећава се ефекат запошљавања. На пример, на сајму одржаном у Крагујевцу попуњено је 60 одсто исказаних потребних радних места, лицима која су била на сајму, што је за сваку похвалу – истиче наша саговорница.

– У Шумадијском округу тренутно на посао чека 37.000 лица. Та бројка је на нивоу протекле године. Пораст повећања незапослених заустављен је у мају месецу. Мере активне политике НСЗ допринеле су повећању запослености кроз јавне радове, акције „Прва шанса”, самозапошљавање, ново запошљавање и друге. Програми обуке за познатог послодавца су у већој мери коришћени током 2009. године. Ту смо направили два паралелна програма. Један је „Прва шанса” за младе од 25 до 30 година, и за радно-способне, старија лица од 50 година кроз јавне радове које смо финансирали – објашњава Љиљана Петровић.

На питање колико држава подржава процес запошљавања наша саговорница додаје:

– Морам рећи да она и те како подржава запошљавање кроз многе акције, јер већа запосленост доноси и већи стандард наших грађана. Ове године Влада Републике Србије издвојила је више од 3,5 милијарди динара за разне субвенције које су ишле преко НСЗ. Та огромна средства користила су незапослена лица и послодавци. Велико интересовање владало је за покретање почетног малог бизниса за који је давано по 130.000 динара. Послодавци који су запошљавали незапослене добијали су по 80.000 динара, а били су ослобођени пореза и доприноса на терет запосленог – вели Петровићева и додаје да су најављене још озбиљније мере подршке новом запошљавању и самозапошљавању. Затим, ту је и подршка јавним радовима, а осмишљава се још један програм сличан „Првој шанси”.

– Оно што имамо у најави је да ће се одобравати нешто веће субвенције под повољним условима и смањење „папирологије” – закључује наша саговорница.