Сaвест на провери (3)

Уколико не постоје законске одредбе ни у Закону о раду, али ни у Закону о браку и породичним односима којима би се регулисала адекватна права родитеља деце са посебним потребама, посебно уколико су деца малолетна) како би се могло утицати на јавно мњење да се унесу измене постојећих закона да би се спречила дискриминација оваквих родитеља и на тај начин се заштитила и деца са посебним потребама.

– Права родитеља су – права једнака за све родитеље и прописана су Породичним законом. Закон не регулише посебно права родитеља деце са сметњама у развоју. Држава је у обавези да породицама у којима живе деца са сметњама у развоју пружи подршку кроз друге видове помоћи, кроз разноврсне сервисе (разни видови сервиса за подршку родитељима деце са сметњама у развоју развијени су у земљама чланицама ЕУ) Закон о раду прописује забрану дискриминације за лица која траже запослење као и за запослене, тако што ће се неко ставити у неповољнији положај у односу на друге. При томе, набројано је у којим се све то ситуацијама забрањује дискриминација, а једна од њих су и породичне обавезе – Танмара Лукшић-Орландић, заменица Заштитника грађана, уз напомену да постоје обећања Министарства рада и социјалне политике да ће се то променити на боље.

Према њеним речима, поред забране дискриминације Закон о раду прописује да послодавац може да изврши прерасподелу радног времена запосленом родитељу детета са тежим степеном психофизичке ометености само уз писмену сагласног запосленог. – Писмена сагласност самохраног родитеља који има дете до седам година живота или дете које је тежак инвалид, се тражи и за његов прековремени рад или рад ноћу, што су у суштини мере које иду у прилог родитељу. У овом закону посебним чланом је регулисано и одсуство са рада ради посебне неге детета или друге особе објашњава заменица Заштитника грађана.

Како каже Тамара Лукшић-Орландић, један од родитеља може да одсуствује са рада или да ради са половином пуног радног времена ако је детету неопходна посебна нега због тешког степена психофизичке ометености (осим за случајеве предвиђене прописима о здравственом осигурању) најдуже до навршене пете године живота детета.

– Поред ове одредбе, закон је омогућио и родитељу или старатељу, односно лицу које се стара о особи оштећеној церебралном или дечјом парализом, неком врстом плегије или оболелој од мишићне дистрофије и осталих тешких болести, да ради са скраћеним радним временом, али не краћим од половине пуног радног времена (горе наведена права припадају и једном од усвојилаца, хранитеља, односно старатеља детета ако му је с обзиром на степен психофизичке ометености потребна посебна нега).

Може ли се догодити, а догађа се, да разлог да неко не добије руководећи положај, иако има факултетску диплому, знање страних језика и искуство на одређеном послу, чињеница да има дете (или једно од деце) – са посебним потребама мада се таква особа никада није позивала на овај податак да би мање радила.

– Овако поступање било би у супротности са Уставом и са Законом о раду, а било би у супротности и са концептом социјално одговорног пословања такве фирме или институције. Иначе, надзор над применом Закона о раду, других прописа о радним односима, општих аката и уговора о раду, којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених обавља инспекција рада. И као што је већ наведено запослени може да покрене радни спор када сматра да је његово право повређено.