Заштита материнства

Прича да младе и лепе жене лако добијају прво запослење звучи заиста сјајно, али само ако им је каријера једино што желе у животу. Уколико поред посла пожеле да се остваре као мајке, мораће добро да „извагају” ситуацију, јер потенцијални послодавац хоће радницу у фирми, а не код куће на трудничком и породиљском боловању. Због тога су питања везана за емотивни или брачни статус, планирање породице и родитељство, директо или прикривено постала саставни део првог разговора између послодаваца и кандидаткиња које траже посао. Исход често зависи од одговора, прича о борби против „беле куге” остаје по страни, а положај женске популације додатно угрожен присутном, али тешко доказивом дискриминацијом.

Ни позиција запослених жена-мајки, већ довољно оптерећених различитим социјалним и економским проблемима није баш сјајна, без обзира што Закон о раду предвиђа посебну заштиту материнства.

Та заштита односи се на запослене жене за време трудноће и жене које се налазе на породиљском одсуству или одсуству са рада ради неге детета у укупном трајању од 365 дана. Сваки порођај у зависности од броја новорођене деце дозвољава дуже одсуство са посла и то је оно од чега велики број послодаваца хоће да се „заштити” на време.

- Законом о раду је предвиђено да запослена жена за време трудноће не може радити на пословима који су по налазу надлежног здравственог органа штетни за њено и здравље детета, а нарочито на пословима који захтевају подизање терета, на којима постоји штетно зрачење или изложеност штетним температурама и вибрацијама. Такође, запослена жена у прве 32 недеље трудноће не може да ради прековремено и ноћу, а исто је забрањено и за време последњих осам недеља трудноће, каже Радован Ристановић, директор Инспектората за рад при Министарству рада и социјалне политике

Примени ових законских одредби у пракси, инспекција рада посвећује посебну пажњу и у овим предметима поступа хитно. Услов је наравно да жене благовремено укажу на кршење права, а на инспекторима рада је да утврде постојање повреде права запослених, донесу решење којим се налаже послодавцу отклањање утврђених повреда закона. Крајња мера је захтев за покретање прекршајног поступка.

С.Лучић